I ove godine naučnici iz Srbije svrstali su se među dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu na prestižnoj listi koju je objavio američki Univerzitet Stenford. Među 217.097 naučnika na ovom prestižnom spsiku su i imena 89 istraživača iz Srbije.
Zgrada Rektorata
Od tog broja više od 60 odsto njih, odnosno ukupno 50 naučnika je sa Univerziteta u Beogradu. Ali, tu su i oni sa univerziteta u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, kao iz više instituta.
Inače, među dva osto najboljih nalazi se njih 133 koji se izjašnjavaju kao Srbi, a rade ili kod nas ili u svetu.
Među onima koji su ostali da rade u Srbiji je i profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Igor Tomašević koji se po treći put našao na prestižnoj Stenfordovoj listi. Prof. Tomašević, stručnjak za tehnologiju animalnih proizvoda, pre svega mesa, kaže nam da je veoma zadovoljan zbog ovog uspeha i iznosi nekoliko statističkih podataka.
Rangiranje prema citiranosti
Stenfordova lista najboljih naučnika je rangiranje koje identifikuje naučnike koji su najbolje citirani u svojim oblastima. Metodologija rangiranja zasnovana je na većem broju kriterijuma, među kojima su najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, H-indeks i drugi.
– Ja sam 111.810. naučnik na svetu i 34. među onima koji se izjašnjavaju kao Srbi – ističe prof. Tomašević.- Osećam lični i patriotski ponos što sam i ove godine u top dva odsto naučnika u svetu. Ostaje žal što u nauci izgleda važi ona narodna da je najteže biti vrač u svom selu, pa me je tako moj Poljoprivredni fakultet rangirao tek u treću kategoriju istraživača u našoj instituciji. Ipak, drži me nada da ako za neku godinu uđem u top jedan odsto naučnika u svetu, avanzujem barem jednu kategoruiju više na mom fakultetu. Od kategorije na fakultetu zavisi i iznos koji naučnici dobijaju od države za finansiranje svojih istraživanja.
Sa Poljoprivrednog fakulteta među dva odsto najuticajnijih naučnika su i prof. dr Ilija Đekić i prof. dr Jelena Popović-Đorđević.
Inače, naučnici na Stenfordovoj listi su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 174 podoblasti.
Na listi koja se odnosi na celu karijeru od naših naučnika najbolje je plasiran Ivan Gutman sa Univerziteta u Kragujevcu koji je 2.877. na listi. Među 10 najuticajnih su i Zaviša Janjić i Dušan Teodorović, obojica sa Beogradskog univerziteta, Dalibor Petković sa Univerziteta u Nišu, Ljubomir Ćirić sa Univerziteta u Beogradu i Miomir Vukobratović sa Instituta “Mihailo Pupin”. Na listi su i Branislav Jeremić sa Univerziteta u Kragujevcu, Sergej Ostojić sa Univerziteta u Novom Sadu.
Univerzitet u Beogradu je saopštio da su najbolje plasirani naučnici koji trenutno rade na Univerzitetu profesor Dragan Pamučar sa Fakulteta organizacionih nauka, doktor Miroslav Dramićanin iz Instituta za nuklearne nauke Vinča i profesorka Gordana Ćirić Marjanović sa Fakulteta za fizičku hemiju.
– Među najuticajnijim naučnicima je i više profesora i istraživača sa Univerziteta u Beogradu koji su penzionisani kao što je doktor Petar Seferović, trenutno zaposleni u drugim srpskim ili inostranim ustanovama – doktori Milan Janić i Dušan Teodorović ili su nažalost preminuli, ali su njihovi radovi i dalje među najčešće citiranima, kao što je slučaj doktor Zaviša Janjić – saopšteno je sa Univerziteta.