OD NEKOLIKO susreta sa NjKV Princom Tomilavom Karađorđevićem od Jugoslavije, jasno se sećam dva.
Foto: Arhiva “Novosti”
Prvi je bio u Milvokiju, Viskonsin tokom devedesetih godina dvadesetog veka tokom jednog srpskog skupa u hotelu Hilton. Glas Amerike me poslao da pokrijem ovaj događaj za naš televizijski program za Srbiju. Između ostalih intervijua, dogovorio sam interviju sa Princom Tomislavom, koji je u to vreme posećivao SAD iz svog doma u ruralnoj Engleskoj. Tokom tog intervijua bio je politički neutralan. Ipak, pomenuo je svoju moguću ulogu u pomaganju Jugoslaviji iz koje je njegova porodica proterana i kojoj je oduzeto državljanstvo. Sećam se kako je jasno naglasio reči „pomoć zemlji”. Takođe se sećam da je Princ Tomislav bio veoma jak oslonac i blizak svom sinovcu NjKV Prestolonasledniku Aleksandru, nasledniku prestola i glavi kraljevske kuće Karađorđevića.
Princ Tomislav je bio vitak i visok čovek dostojanstvenih crta lica kakve se mogu naći u televizijskim prikazima engleskih aristokrata. Tokom svog života bio je naočit muškarac, posebno kad je bio mlađi. Izgledao je i ponašao se u skladu sa ulogom kraljevske figure i zbog toga ga je volelo i poštovalo mnogo sunarodnika. Tokom razgovora sa Princom Tomislavom, setio sam se svog susreta, mnogo godina ranije, sa jednom drugom kraljevskom figurom, NjV Kraljem Huseinom od Jordana, koga sam upoznao na Nortvestern univerzitetu u Evanstonu, Ilinojis. Kralj Husein je imao izuzetne manire, mirno držanje i vladalačku pojavu. Kombinovao je ove osobine sa samopouzdanjem i velikom kurtuazijom. Mnogo godina kasnije, upoznao sam njegovog sina NjV Huseina kod koga sam primetio slične osobine. Princ Tomislav je takođe ispoljavao ove osobine.
Moj drugi susret sa Princom Tomislavom dogodio se u Vašingtonu, DC, deceniju kasnije u poznatom gradskom restoranu Old Ebit Gril nedaleko Bele kuće. Bio sam tamo sa nekoliko značajnih Srba iz okoline Vašingtona, uključujući ekonomistu iz MMF-a dr Zorana Hođera i slovenskog kuratora iz Kongresne biblioteke Predraga Pola Pajića. Deo razgovora se odnosio na Tomislavov novi život u Oplencu kod Topole u Srbiji, gde se trajno preselio.
Oplenac je ime imanja uspostavljenog kao javna fondacija Tomislavovog dede Kralja Petra
I. Imanje je uključivalo porodičnu grobnicu kraljevske porodice Karađorđević, crkvu Sv. Đorđa, kao i nekoliko gostinskih kuća i vinograda.
DRUGE teme razgovora ticale su se zdravlja Princa Tomislava, njegovog prilagođavanja novom okruženju i svakodnevnim opštim aktivnostima.Moj utisak, iz tog dugog i opsežnog razgovora za večerom, bio je da Princ Tomislav ili izbegava direktna politička pitanja ili da oseća kako želi da ostane iznad politike.
NjKV Princ Tomislav se rodio 1928. godine u Beogradu kao drugi od tri sina NjV Kralja Aleksandra I i NjV Kraljice Marije od Jugoslavije. Druga dva brata bili su Kralj Petar II i mlađi brat Princ Andrej. Osnovno obrazovanje je dobio na Dvoru u Beogradu a potom je pohađao Sandrojd skul u Kobamu, Engleska. Početak Drugog svetskog rata zatekao je mladog Princa u školi u Engleskoj.
Od 1941. do 1946. godine pohađao je Andle skul a potom Kler koledž Kembričkog univerziteta 1946. i 1947. godine. Pošto nije bio u mogućnosti da se vrati u Jugoslaviju posle Drugog svetskog rata usled preuzimanja vlasti u zemlji od strane komunista, ostao je u Velikoj Britaniji. Veći deo radnog veka Princ Tomislav je proveo kao vlasnik i upravnik velike farme i voćnjaka jabuka u Klifordu u Eseksu, Engleska. Ženio se dvaput; prvi put NjKV Princezom Margaritom od Badena, sa kojom je imao Princa Nikolu i Pincezu Katarinu, a drugi put sa Lindom Meri Boni sa kojom je imao Princa Mihajla i Princa Đorđa.
Kad su vesti o njegovoj smrti doprle do mene u Vašington, primio sam ih teška srca jer je ovaj čovek, iako nije imao lak život, uvek ostao dostojanstven, miran i savršen aristokrata.
PREČASNI Mateja Matejić je bio međunarodno priznati sveštenik Srpske pravoslavne crkve, pesnik, pisac i profesor Slavistike na Ohajo Stejt univerzitetu u Kolumbusu, Ohajo. Prvi put sam sreo oca Mateja pre više decenija na jednoj godišnjoj konferenciji studija slavistike koja se te godine održavala u Memfisu, Tenesi. Konferencija je organizovana u luksuznom „Grand Pibodi Hotelu”, poznatom po svojim jedinstvenim patkama. Za kafom i večerom razgovarali smo o našim zanimanjima, poslovima i izdavačkim poduhvatima, gradu Memfisu i patkama, koje bi svako jutro marširale jedna za drugom do fontane na sred lobija. Otac Mateja je bio divan sagovornik i uživao sam da ga sretnem na godišnjim skupovima zbog niza njegovih akademskih interesovanja i dubokog poznavanja slovenske i zapadne književnosti.
Otac Mateja se rodio u Smederevu, Srbija, 1924. godine, u tadašnjoj jugoslovenskoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenace i tu je dobio rano obrazovanje. Posle okupacije Jugoslavije (1941-1945) od strane sila Osovine, otac Mateja se prvo našao u logoru za raseljena lica u Eboliju, Italija 1946. godine, a oženio se Ljubicom Nebrigić u drugom logoru u britanskoj okupacionoj zoni u Nemačkoj 1949. godine. Bio je rukopoložen za sveštenika u Nemačkoj 1951. godine. Imali su petoro dece Predraga, Milicu, Vidu, Nenada i Draganu.
Došli su u SAD 1956. godine, gde je on produžio svoje obrazovanje u novoj domovini i stekao doktorat na Mičigenskom univerzitetu. Najveći deo karijere proveo je predajući slovenske jezike na Ohajo Stejt univerzitetu. U akademskom svetu otac Mateja je najpoznatiji kao osnivač Istraživačke biblioteke Hilandara.
OSNOVU ove biblioteke čini zbirka snimljenih kopija starih rukopisa iz velike biblioteke Manastira Hilandar Srpske pravoslavne crkve na Atosu u Grčkoj. Decenijama bi svakog leta otac Mateja putovao tamo da strpljivo fotografiše svaki dokument stranu po stranu.
Danas Istraživačke biblioteke Hilandara sadrži najveću zbirku na svetu srednjevekovnih slovenskih rukopisa na slajdovima i mikrofilmovima. Lokalni i internacionalni istraživači koriste milione stranica rukopisnog materijala na mikrofilmu iz više od 100 privatnih, muzejskih i bibliotetskih zbirki iz desetine zemalja.
Po pitanju ličnog života, otac Mateja mi se prevashodno činio kao porodični čovek sa dubokim religioznim korenima, a zatim kao intelektualac svetske klase i vrlo ljubazna i obzirna osoba. Bio je prosečne visine, rumen u licu i u stalnom pokretu. Sa svojom ljubaznom prirodom i obzirnim postupanjem oko sebe je širio auru svetačke figure, što je zapravo i bio sudeći po njegovom životu, karakteru i veri u Boga koja se odslikavala u svemu što je radio.
Sveštenik i književnik
OTAC Mateja Matejić je dobitnik brojnih nagrada i akademskih počasti uključujući Orden Svetog Save koji dodeljuje Srpska pravoslavna crkva. Kao pesnik, autor je nekoliko hvaljenih zbirki poezije, kao sveštenik osnovao je dve parohije i lično pomogao izgradnju dve bogomolje. Njegovo veliko postignuće predstavlja eminentna knjiga: Antologija srednjovekovne srpske književnosti, napisana u saradnji sa profesorom Draganom Milivojevićem, koja do danas služi kao jedini prozor u srpsku srednjevekovnu književnost na engleskom jeziku.