Prema rezultatima svetske rang liste univerziteta za 2025. godinu, koje je objavio časopis “Times Higher Education”, Univerzitet Oksford se devetu godinu zaredom nalazi na prvom mestu te liste.
arhiva
Oksford je tako nadmašio dosadašnji rekord Harvarda, koji je okončan 2011. godine nakon osam godina koliko je taj univerzitet proveo na čelu te liste.
U obrazloženju rang liste se navodi da, u poređenju sa drugim institucijama među prvih pet rangiranih, Oksford izdvaja njegov međunarodni ugled, a posebno udeo stranih studenata i međunarodnog koautorstva.
Od univerziteta u SAD, najbolje je rangirani Tehnološki institut Masačusetsa (MIT), koji je i najviše rangirani univerzitet u SAD, na drugom mestu na globalnom nivou, što je njegov najbolji učinak ikada, u odnosu na treće mesto na kojem je bio po rangiranju za 2024. godinu.
MIT je time zamenio Univerzitet Stanford, koji je pao sa drugog na šesto mesto svetske rang liste, što je njegova najniža pozicija od 2010. godine.
Na trećem mestu rang liste je Harvard, koji je u rangiranju za 2024. godinu bio na četvrtom mestu, dok je Prinston na četvrtom mestu u rangiranju za 2025. godinu, u odnosu na šesto mesto na kojem je bio ove godine.
Kembridž i Stanford su na petom i šestom mestu rang liste za 2025. godinu,
Kalifornijski Institut za tehnologiju je na sedmom mestu, na osmom je Berkli, na devetom Kraljevski koledž u Londonu, i na desetom mestu se nalazi Jejl.
Dok univerzitetima koji su na vrhu rang liste i dalje dominiraju ustanove iz SAD i Velike Britanije, podaci otkrivaju zabrinjavajuci trend da obe zemlje beleže brz pad svoje prosečne istraživačke i nastavne reputacije.
Nastavnička reputacija Velike Britanije opala je za tri procenta od prošle godine, a reputacija istraživača za pet procenata, na osnovu više od 93.000 odgovora na istraživanje o akademskoj reputaciji, u kojem akademici biraju do 15 institucija za koje veruju da su izvrsne u nastavi i odvojeno – istraživanja.
Ključne zemlje koje podižu rejting svojih univerziteta su, prema rezultatima koje je objavio časopis, Kina, Francuska i Nemačka.
Kineski univerziteti sada uzimaju 7,7 odsto glasova za nastavu, u odnosu na 7,2 odsto prošle godine i 2,7 odsto pre jedne decenije, i 7,3 odsto udela u glasovima istraživačke reputacije u poređenju sa 2,2 odsto u 2015. godine.
Francuski univerziteti sada imaju 2,9 odsto glasova za reputaciju nastavnika, što je blagi pad u odnosu na prošlu godinu, ali predstavlja stalni porast od 2015. kada su dobili 2,4 odsto.
Njihov udeo glasova za reputaciju istraživača porastao je na 2,9 odsto, sa 2,8 prošle godine i 2,1 pre jedne decenije.
Nemačka je takođe povecala svoj udeo na 3,9 odsto za reputaciju nastavnika i 4,4 odsto za istraživanje.