NASTAVNICI fizičkog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama i učitelji koji predaju deci od prvog do četvrtog razreda moraće do kraja novembra da prikupe podatke o motoričkim sposobnostima učenika i unesu ih u poseban softver “Zdravitas” kreiran za praćenje biološkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika.
Profesorka Dragana Adžić sa učesnikom na novoj opremi, Foto I. Marinković
To znači da će nastavnici đacima od trećeg razreda osnovne do kraja srednje škole na početku i na kraju školske godine meriti sposobnosti u sledećim disciplinama: skok udalj iz mesta, šatl-ran test, odnosno test za procenu aerobne izdržljivosti (test opterećenja), zatim koliko mogu da urade trbušnjaka za 30 sekundi i izdržaj u zgibu. Meriće se i telesna težina i visina na osnovu čega će se odrediti indeks telesne mase, odnosno utvrditi da li je dete gojazno.
Većina prošla obuku
ODGOVARAJUĆI na najave nekih zaposlenih da neće učestvovati u realizaciji platforme “Zdravitas” jer im to ne ulazi u 40-časovnu radnu nedelju, Miroslav Marković podseća da je realizacija programa nastave i učenja u kome se nalazi i “Zdravitas”, deo radnog vremena nastavnika.
– Priče o 40-časovnoj radnoj nedelji ne piju vodu, ta testiranja su prva nastavna tema u programu i planu rada – kaže Marković. – Većina nastavnika fizičkog prošla je seminar koji se više od 15 godina realizuje na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje.
Ovi podaci mogli bi da bude od velike koristi, s obzirom na to da iz godine u godinu testiranja pred polazak u školu i sistematski pregledi učenika pokazuju da je sve više gojazne dece, i one koja imaju loše držanje, krivu kičmu, ravne tabane i loše motoričke sposobnosti.
– Ne čude takvi rezultati, današnja deca se nikad na drvo nisu popela, ne znaju da se čuvaju, padaju kroz prozor, lome ruke, noge, zube… Njima su se i prsti iskrivili zbog prevelikog korišćenja mobilnih telefona – kaže nam jedna nastavnica, a stručnjaci smatraju da je upravo prevelika upotreba digitalnih aparata glavni krivac za slabu fizičku kondiciju dece.
Naši sagovornici iz škola ukazuju da su kod neke dece časovi fizičkog vaspitanja praktično jedino fizičko kretanje, jedina fizička aktivnost ili sport.
– Oni se više ne igraju kao što su se igrale starije generacije, ne trče, ne skaču, nema tih nekih osnovnih pokreta – kažu naši sagovornici. – Ono što je nezgodno i što je vrlo opasno je što se to dešava u periodu kad je najvažnije da se deca kreću, kada je moguće najviše razvijati motoričke i fizičke sposobnosti, u tom ranom senzitivnom periodu. Kada to vreme, praktično, izgubite, teško je nadoknaditi.
Kako bi se ovo stanje bar donekle popravilo, u prošloj školskoj godini sproveden je projekat “Svako dete ima pravo da živi zdravo” u okviru koga su osnovci imali pet časova fizičkog nedeljno umesto tri, a srednjoškolci četiri umesto dva. Tako je dodatne časove imalo oko 5.000 učenika u 194 odeljenja, od čega je 172 odeljenja osnovnih škola i 22 odeljenja srednjih škola. Da bi taj projekat zaživeo u svim obrazovnim ustanovama potrebno je 5.000 nastavnika fizičkog.
Ali, sada je uvedena platforma “Zdravitas”, a na osnovu rezultata koji budu prikupljeni, deca će biti svrstavana u tri nivoa fizičke spremnosti – ispod proseka, prosek i iznad proseka. Za one koji pokažu loše rezultate, sledeća adresa biće – lekar.
Kako nam je pojasnio Miroslav Marković, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta, ako se oceni da su detetove motoričke sposobnosti ispod proseka, predviđeno je da nastavnik pozove roditelje i preporuči dalje odlazak u zdravstvenu ustanovu.
Međutim, pojedini nastavnici negoduju zbog uvođenja ove platforme, jer smatraju da im to predstavlja dodatni posao, pa su reprezentativni sindikati u prosveti odlučili da odbijaju realizaciju platforme “Zdravitas”.
– Neodgovorno je od Ministarstva prosvete da traži dodatno angažovanje od zaposlenih u trenutku kada država ne ispunjava preuzete obaveze – navode sindikati.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije obratila se povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sa pitanjem da li se unosom ličnih podataka učenika i njihovih roditelja krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Profesor Marković kaže da podaci koji se unose nisu ništa drugo nego brojevi (vrednosti) sa motoričkih testova.
– Ko god je revnosan nastavnik i čita programe nastave i učenja zna o čemu se radi – ističe on. – Ako nastavnik ne bi radio testiranja koja su prva nastavna tema u programu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, to bi bilo isto kao kad bi nastavnik recimo geografije rekao: “Neću da predajem o vasioni” ili matematike: “Geometrija me ne zanima, neću to da radim”.
Marković, takođe, objašnjava da će podatke o detetu – ime, prezime i ostale lične podatke, moći da vidi samo roditelj i predmetni nastavnik, dok će u centralnoj bazi biti vidljivi jedinstven obrazovni broj učenika (JOB), njegov uzrast, razred i podaci o motoričkim sposobnostima.
– Konačno će se napraviti spona između učitelja, odnosno nastavnika fizičkog, roditelja i deteta i postojaće prava komunikacija kada je reč o radu na času fizičkog vaspitanja – pojašnjava ovaj profesor.