DANILOVGRAD uskoro dobija spomenik ćirilici.
Foto: Opština Danilovgrad
Visok četiri metra, pod imenom “I bi slovo”, biće postavljen u centru grada na Zeti i podno Garača, u parku skulptura, a uveliko ga ovih dana stvara vajar Milivoje Babović u kombinaciji danilovgradskog mermera i metala.
Povod da se podigne ovo obeležje je 530 godina od štampanja najstarije srpske štampane knjige “Oktoiha prvoglasnika” u štampariji Crnojevića na Cetinju, a da se postavi baš u Danilovgradu nije slučajno, jer njegovim podizanjem u ovom mestu u Bjelopavlićkoj ravnici koju nadvisuje ostroška svetinja, otrgnuće se od zaborava i veliki podvig ovdašnjih učitelja koji su pre 108 godina na ovom prostoru podigli bunu zbog zabrane ćirilice u crnogorskim školama. Tada je 14 bjelopavlićkih učitelja ispisalo najlepšu stranicu u istoriji školstva u Crnoj Gori. Životima su branili svoje pismo, a sudilo im se 19. oktobra 1916. u Podgorici.
Foto: A. Radulović
Prfesor srpskog jezika Veselin Matović čuva uspomenu na njihovu žrtvu:
– Posle uvođenja vojne uprave, okupator je, početkom 1916, posebne mere u Crnoj Gori sproveo u školstvu. Naređeno je da se u crnogorske škole, umesto ćirilice, uvede latiničko pismo, kao i da se iz nastavnih programa izbace junačke i patriotske pesme i srpska istorija. Tome se odlučno, podnošenjem otkaza na službu, suprotstavila grupa mladih učitelja iz Bjelopavlića, njih 14, zbog čega su ubrzo uhapšeni i stavljeni pod vojni sud.
SRPSKA ISTORIJA – ARTERIJA
OSTAVKE koje su učitelji iz Bjelopavlića potpisali u vojnoj komandi u Podgorici, 19. oktobra 1916, ovako su obrazložili:
– Ćirilica je srpska istorija-arterija, aorta srpskog nacionalizma, a mi smo spremni da budemo srpski učitelji i nećemo da budemo anacionalni. Da bismo ostali dosledni pozivu srpskog učitelja u Crnoj Gori, čast nam je izvestiti komandu da sa ovim podnosimo ostavku na svoju dosadašnju dužnost.
Nakon dvoipomesečne istrage, izrečene su im presude, kao i trojici njihovih navodnih podstrekača, pravnicima Nikoli Dragoviću, Marku Jovićeviću i Radovanu Boškoviću. Učitelji, učesnici pobune bili su: Vuksan Radović, Savo Đurović i Velizar Đuranović, koji su posle izdržavanja kazne od tri meseca pušteni na slobodu, dok su jedanaestorica njih osuđeni na četiri i pet meseci zatvora: Ilija Mijušković, Tripko Brajović, Andrija Dragović, Savo Jovović, Tomo Dragović, Radovan Popović, Miladin Vujadinović, Novo Vučinić, Blažo Radonjić, Cvetko Stanišić i Jakša Brajović, internirani u mađarski logor Boldogason, a kasnije u Nežider, gde su bili utamničeni sve do kraja Prvog svetskog rata.
Foto: A. Radulović
– Odustajanje od pobune podrazumevalo je sigurnu egzistenciju, u uslovima okupacije čak i prilično udoban život: sigurnu državnu službu i “specijalne legitimacije” koje su ih štitile od internacije i obaveznog rada. Ali, ovi hrabri ljudi odlučuju da ne pristanu, smatrajući da onaj ko hoće da ostane dosledan pozivu srpskog učitelja ni u kakvim okolnostima zavetne vrednosti svojih predaka – ćirilicu i nacionalnu istoriju – ne sme dovesti u pitanje – kaže Matović.
Ovih dana Umetnička kolonija Danilovgrad organizovala je smotru koja ima status manifestacije od posebnog umetničkog značaja za kulturu države, a gost je i vajar Babović, čiji rad je prepoznat po slovima iz “Oktoiha prvoglasnika”. On je godišnjice štampanja “Oktoiha” i velikog časa nacionalnog ponosa bjelopavlićkih učitelja odlučio da pretoči u spomenik ćirilici.
DA SVETLI I PODSEĆA
ANDRIJA Radulović, v. d. direktora Umetničke kolonije Danilovgrad, kaže da se ovaj poduhvat uklapa u veliki jubilej kada obeležavamo 530 godina od prve štampane knjige u Južnih Slovena.
– Danilovgrad dobija spomenik pod nazivom “I bi slovo”, da svetli i podseća na veliki datum naše istorije kada smo upisani zlatnim slovima u Gutembergovu galaksiju – kaže Radulović i otkriva da se priprema Monografija umetničke kolonije Danilovgrad koja okuplja poznate vajare još od 1973. godine.
– Pre tri decenije u Podgorici sam napravio izložbu o “Oktoihu”. Izložene radove sam radio u Kikindi, napravio oko 30 pečata velikih formata – kaže vajar Babović. – Tu ideju sam nekada imao na Cetinju dok sam radio na Fakultetu likovnih umetnosti i želeo sam da te pečate iz “Oktoiha” izložimo u Parku skulpture. Nadležni su tada rekli da ispod Cetinjskog manastira možemo da uzmemo čitavu livadu da ih postavimo ih. Dugo bi to trajalo da se uradi, ali bi Cetinje imalo jedinstven park u svetu, park štamparstva. Nisam dobio ni dozvolu, ni podršku. Zašto? Ne znam.
Zanimljivo je da je ove godine gost Umetničke galerije i vajar Tomas Matuševič, iz Poljske, koji takođe pravi slova od kamena i čelika, ali latinice, koja će biti znatno manjeg obima.