SELO Rautovo na blagim obroncima Suve planine. Poslednji popis kaže da ima svega osam stanovnika, ali njegova očaravajuća lepota i netaknuta priroda poslednjih godina privlače potomke nekadašnjih stanovnika da se vrate i ožive ga. Ta netaknuta priroda u zabiti, odvela je mlade iz ovog sela posle Drugog svetskog rata, a sada je upravo ona adut na koji će Rautovčani “zaigrati”. Sve je još u povoju, ali želje i vere ima.
Foto: J. Ćosin
Predrag Stanković prvi je koji se sa porodicom vratio u rodno selo sa željom da ga otrgne od zaborava i nestajanja.
– Nameran sam da se bavim turizmom i verujem da sam na pravom putu. Ovde je priroda zaista prelepa, čist je vazduh, može se u šetnju po planini, mogu ljudi da se odmore i nadišu se svežeg vazduha, nema zagađenja. Nadamo da će moja i zamisao drugih željnih da ožive naše selo i zaista da zaživi. Hoćemo da nam naše Rautovo opet živi – kaže Stanković.
J. Ćosin
Nekada je Rautovo brojalo više od 430 žitelja. Ali, na njega se posle Drugog svetskog rata zaboravilo i kada je struja počela da se uvodi po selima i gradovima, i kada se infrastruktura razvijala. Malo pomalo, meštani su počeli da se sele prema Niškoj Banji. Kada su struja i asfalt stigli u Rautovo, već je bilo kasno – selo je opustelo.
– Ljudi su počeli da odlaze pedesetih godina prošlog veka, nismo imali struju, nije bilo ništa. Tek 1966. sijalice su i kod nas zasijale. Sada ima nas nekoliko desetina koji dolazimo, pa budemo od marta do oktobra, ali od stalnih meštana njih je svega osmoro. Ostali su mahom stari, slabo pokretni. Mi im donosimo sve što im treba od namirnica, lekove. Povremeno dolaze i lekari, vojska, službe koje čiste puteve, tako da se može reći da ima onih koji brinu o njima – priča nam meštanka Dragica Trifunović.
PRVA BEBA POSLE 50 GODINA
PREDSEDNIK Gradske opštine Niška Banja, Dušan Živković, kaže da je epidemija kovida 19 vratila mnoge ljude selu, neke i u Rautovo:
– Posle duže od pet decenija, u selu imamo i bebu. Verujem da će to biti dobar znak da se život vraća u Rautovo – dodaje.
Kaže i da su ona i još nekolicina ljudi voljni da ožive selo i vrate narod u prirodu, ali da je za to neophodno rešiti pitanje vode.
– Rođena sam u Rautovu, ovde boravim dobar deo godine. Dve decenije bila sam predsednik Saveta građana i trudila sam se da ljudi dobiju vodu, ali sada neko uzme i isprazni rezervoar zbog svoje bašte i selo ostane bez pijaće vode. Zato, da bismo bilo šta dalje radili oko turizma, mi pre svega moramo da rešimo taj problem vode – priča nam Dragica.
Seća se i vremena kada je selo bilo puno omladine.
J. Ćosin
– Kada dođe subota, nedelja, a mi svi na korzo. Verovali ili ne, ali ovde, u selu je nekad bio i korzo, pa su organizovane igranke… Mladi su se oblačili u narodnu nošnju, bilo je života, mnogo lepo. Oni koji su radili u “Elektronskoj industriji” u Nišu, imali su radio ili tranzistor na baterije, pa smo zajedno preko dana slušali prenose utakmica i obavezno sportski pregled vikendom. Čučali smo svi dole ispod česme kod mene i slušali prenos Zvezda – Partizan ili OFK Beograd – Radnički. Bilo je i sedeljki, pa se založi vatra, sakupe se devojke, češljaju vunu, kudelju, predu… – priseća se Dragica.
Seoska škola bila je puna đaka, a deca iz Rautova, kaže, uvek najbolji đaci:
– Bilo nas je tada u odeljenju oko 40. To je bilo samo od prvog do četvrtog razreda, a posle smo odlazili u Jelašnicu u više razrede od petog do osmog. I učiteljica nam je bila jako dobra, učila nas je svemu…
Decenijama škola u Rautovu ne radi. Dugo je oko nje bilo poznato izletište, ali je i to sada prošlost.
– Zapuštena je već dugo godina, ali ovde oko nas i oko škole se nalazi pogodan teren koji može da se u saradnji Gradske opštine Niška Banja i Saveta građana Rautova preuredi i postane lepo izletište za Nišlije, ali i sve one koji vole prirodu – kaže Vuk Stavrić, član veća Gradske opštine Niška Banja zadužen za turizam.
Rautovo je nekada bilo poznato po krečanama, jer postoje nalazišta krečnjačkog kamena u blizini. Danas ima dobre predispozicije za razvoj lovnog turizma, planinarenja, za boravak u prirodi… Mnogi poreklom odavde veruju da je to šansa koja ne bi smela da se propusti…