RUDARSTVO je u vreme SFRJ bilo izuzetno važno, ne samo kao grana privrede, već i kao simbol napretka, pa su udarnici iz jama dospeli i na novčanice.
Foto Muzej Jugoslavije
Svojevrsno svedočanstvo o toj epohi je i izložba “Mineralna blaga Jugoslavije: primerci iz poklon-zbirke Josipa Broza Tita”, čiji su autori dr Aleksandar Luković i Dušica Stojanović. Predstavljena na Kalemegdanu, u jedinstvenom zdanju galerije Prirodnjačkog muzeja, postavka je nastala kroz blisku saradnju ove institucije sa Muzejom Jugoslavije.
– Izložba je rezultat revizije i konzervacije poklon-zbirke minerala Josipa Broza Tita – kaže, za “Novosti” dr Aleksandar Luković, koga su kao stručnjaka iz Prirodnjačkog muzeja, pozvale kolege iz MJ da obavi taj posao. – Svaki muzejski eksponat, pedantno je imao svoj karton, a predmeti su se nalazili i u zgradi Muzeja 25. maj, i u Starom muzeju, i u Kući cveća. Kada smo prošli čitav taj inventar otkrili smo da tu ima čak 850 minerala, što je bilo potpuno neočekivano. Naišli smo na neke kutije koje su sadržale fantastične primerke, i kada smo smo sve to sumirali, zaključili smo, da je ovo, uz zbirke minerala u Prirodnjačkom muzeju i one u departmanu za minerologiju i petrologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, treća velika zbirka minerala koju imamo. Njena specifičnost su i u složeni eksponati, jer objedinjuje minerale, sa kulturno-istorijskim vrednostima koje su imali u vremenu kada su poklanjani.
Dva kamena sa Meseca
Foto Muzej Jugoslavije
– UZORAK tla sa Meseca, koji su preuzeli članovi misije Apolo 11 je zvanični poklon američkog predsednika Ričarda Niksona Titu. Uručio mu ga je, u kuglici od pleksiglasa, na svojevrsnoj plaketi, ambasador Vilijam Lenard, 1970, a fotografija tog događaja je deo postavke – objašnjava Stojanovićeva, navodeći da mu dar nije, kako se verovalo predat prilikom posete kosmonauta Beogradu, prethodne godine. – Postoji još jedan primerak tla sa Meseca u našoj zbirci, sa misije Apola 17, koji je uručen nekoliko godina kasnije. Nalazi se na drvenoj ploči, takođe u kuglici pleksiglasa, sa posvetom i jugoslovenskom zastavom. Zapravo, Jugoslavija je jedina komunistička zemlja, čija je zastava bila na Mesecu.
Nažalost, nijedan od ova dva primerka nije na postavci, odnosno biće prikazani samo 1. i 2. oktobra na stručnom skupu geologa.
Bliska saradnja dve kulturne institucije na jednom ovakvom projektu je, prema mišljenju sagovornika nesvakidašnja za našu sredinu, gde su svi previše “u se i u svoje kljuse”:
– Zajedništvo u radu nam je omogućila i sama zbirka koja mnogo govori o avnojevskoj Jugoslaviji. Na postavci nismo imali ni prostora, ni mogućnosti da izložimo sve do čega smo došli, pa će se posle izložbe pojaviti obimna monografija koja će sadržati ravnopravno tu istorijsko-ideološku priču, kao i onu o samim mineralima, njihovoj geološkoj građi i poreklu, kao i za šta su se koristili, koliko se te rude proizvodilo.
Kao geologu koji se bavi rudnim mineralima, dr Lukoviću je najzanimljiviji bio materijal iz Trepče:
– Sa prostora bivše Jugoslavije to su najekskluzivniji, najlepši i najinteresantniji primerci, a među njima su velike druze olova i cinka, pa minerali galenis, valerit. Trepča je poznata i po pseudomorfozama pirita, ali i krupnim mineralima kalcita, dolomita. Tu su i neki veoma retki minerali, jer je Trepča prebogata. Mineralne vrste nastale su tu na jednom relativno malom prostoru. Došlo je do utiskivanja magme, gde je samo jedan krak otišao u stranu, i lagano, tokom biološkog vremena, od oko 20 miliona godina, počeli su da se formiraju različiti minerali.
Sagovornik ukazuje i na minerale perila, akvamarinskog tipa, koji potiču sa Cera, a koji se izdvajaju po dimenzijama:
– Minerali na postavci potiču iz rudnika širom Jugoslavije, među kojima je Idrija u Sloveniji, jedan od najpoznatijih i najvećih rudnika žive na svetu. Tu su i fantastični, svetski poznati vulfeniti iz Mežica. Pa rudnici uglja… Predsednik Tito išao je u posete rudarskim kombinatima, gde su ga darivali, recimo, petokrakom ispunjenom ugljem.
Poklone je Tito dobijao u raznim prilikama i od različitih darodavaca, pa su u zbirci i kolekcije iz ruskih instituta (sa mineralima sa Urala), ali i darovi svetskih državnika.
– Među poklonima je i zbirka iz Zambije, za koju nismo mogli da utvrdimo tačno kada je uručena – priča Dušica Stanojević. – Kada ju je Tito dobio, 1970. na vlasti je bio Kenet Kaunda. Dvojica predsednika su se te godine tri puta sreli, Kaunda je dolazio u Beograd, Tito u Zambiju, a u septembru je bila i konferencija nesvrstanih. U istorijskom smislu, veoma važne su i zbirke ruda, koje su mu povodom čuvenog Petog kogresa KPJ, a potom i Šestog poklanjali rudari. Time su želeli da iskažu svoju važnost, ali i podršku Titu i partiji.