Aleksandar Vučić i njegovi naprednjaci na vlasti su nešto više od 12 godina. Često se pominje dužina tog staža, pošto bi to trebalo da stvori utisak da je u Srbiji diktatura. Po logici – čim vlast traje i dan duže od četiri godine, onda tu nešto nije u redu s demokratijom. Ako još pomnožite sa tri, lako ćete doći do zaključka da je demokratija u Srbiji već tri sprata ispod zemlje, a zakopali su je Vučić i naprednjaci, pošto su bezobrazno dugo na vlasti.
Razume se, zaključak je pogrešan i glup. Ali, da parafraziramo mudrog Svetislava Basaru – biti glup jeste neotuđivo ljudsko pravo, ali nije obaveza. Jer ko god krene da godinama provedenim na vlasti meri stanje demokratije u Srbiji, mora prethodno da zna da su, na primer, Helmut Kol i Angela Merkel po 16 godina bili kancelari, pa nisu sahranili nemačku demokratiju četiri sprata ispod zemlje.
Ali, ostavimo po strani dužinu Vučićeve vladavine. To izlizano opšte mesto ima ko da ponavlja, i ponavljaće ga još godinama. Zato, pogledajmo malo s druge strane, uz pomoć zdravog razuma, da vidimo – ako je neko već 12 godina na vlasti, to znači da je neko drugi već 12 godina u opoziciji. Zašto bi pitanje zbog čega ste toliko dugo, čak 12 godina, u opoziciji, bilo manje važno za demokratiju u Srbiji?
U razvijenim demokratijama, kojima i Srbija teži, opozicija se smatra jednako odgovornom za stanje demokratije kao što je odgovorna i vlada. Opozicija je deo istog sistema u kojem je samo promena stalna. Jednostavno, ona je u očima građana isto što i vlast, razlika je samo stvar vremena.
Zašto ste već 12 godina u opoziciji – pitanje je koje se ne čuje. Pustite Vučića, i izborne uslove i kontrolisane medije i loše vreme na dan glasanja. Pustite sve izgovore koje smo slušali, kažite: Osećate li odgovornost što ste 12 godina u opoziciji? Dvanaest godina, pet rundi parlamentarnih izbora, dva ciklusa predsedničkih izbora, na stotine izbora za lokalne skupštine. Čime se vi bavite sve ovo vreme, a bavite se politikom?
Nećemo ni sada ni još dugo dobiti iskreni odgovor, a i ne treba nam. Jedan, vrlo ubedljiv, stigao je prošle nedelje, dok je Vučić boravio u Podrinju, a njegovi dvanaestogodišnji opozicioni vršnjaci u Beogradu. To je bio duel dva suprotna koncepta bavljenja politikom, dva različita odnosa prema demokratiji i, na kraju, sukob dva pogleda na građane Srbije, na birače, na ljude.
Dragan Đilas je očigledno pomno pratio Vučićevo kretanje po zapadu Srbije, čekao da se najavljenih nedelju dana završi i s himalajskih visina poentirao da je to bio „cirkus, gde je falila samo žena s bradom”. Jeste, Vučić je pravio palačinke, ali tada je i posedeo i razgovarao s vojnicima, kao šef države koji prema toj vojsci ima ustavne obaveze. Tačno je, bio je kratko košarkaški trener klincima iz Loznice. Ali ti klinci treba za neku godinu da naslede Jokića i Bogdanovića, pa zašto im na trening ne bi došao šef države koja s pravom sebe zove zemljom košarke. Ovaj trening gledali su i roditelji mladih košarkaša i sigurno su ostali zadovoljni zbog poruke da država brine o svojoj sportskoj budućnosti, čiji deo žele da budu njihova deca. Bio je i na gradilištima puteva, u crkvi, u kafani i svuda okružen živim ljudima iz tog kraja. Na kraju, ceo dan proveo sa njima na „strašnom mestu” gde se pričalo o litijumu i o rudniku.
Je li to cirkus sa slonovima i majmunima? Jesu li svi ti ljudi nakaze, kojima samo fali žena s bradom?
Čovek iz Krupnja je pred kraj maratonskog razgovora s Vučićem zamerio što nije došao i u Krupanj, kad je već obilazio toliko gradova i sela u celom podrinjskom kraju. Vučić mu je odgovorio da je od katastrofalnih poplava 2014. godine čak 12 puta bio u Krupnju i razgovarao s ljudima. Dakle, ljudi iz Krupnja mogli su najmanje jednom godišnje da razgovaraju lično s premijerom i predsednikom države o svemu što ih muči. U tome je glavni ključ za rešenje obe misterije nove srpske politike – zašto je neko 12 godina na vlasti, a naročito – zašto je neko drugi 12 godina u opoziciji.
Dragan Đilas je spiritus movens opozicione jalovosti u vreme Vučića. On je postavio model bavljenja politikom na daljinu, bez dodira sa živim ljudima, bez odlaska biračima na noge. Njegova izjava o cirkusu i ženi s bradom, a mislio je na građane Srbije i njihove probleme koje šef države pokušava da reši u direktnom razgovoru, neoprostiva je uvreda. Kako posle ovakvog ponižavanja uopšte misli da dobije makar jedan glas u Loznici, Ljuboviji, Krupnju, Malom Zvorniku i njihovim selima?
Nije čudo što je vreme na RTS-u glavni zahtev i Đilasa i drugih iz opozicije svih ovih sušnih 12 godina. Ako si na RTS-u, ne moraš da kaljaš obuću po Srbiji, čuće te i videće te ovi iz cirkusa, pa ne moraš da se blamiraš da se rukuješ i pričaš s tim nakazama po kafanama i zadružnim domovima. Može da se pojavi i žena s bradom.
Zbog tog dubokog prezira prema ljudima, ni Đilas ni drugi nemaju vlast ni u jednoj opštini u Srbiji. Nemaju ni odbore u svakoj od njih, ni aktiviste, ni ljude za biračke odbore, nema ničega od te čuvene infrastrukture za kojom kukaju već 12 godina.
Tek je nemoguće zamisliti ih u Vučićevoj ulozi iz Podrinja da sate i sate u oči slušaju o njihovim strahovima od rudnika litijuma, a još više o problemima s vodom, o putevima, školama, sve do socijalne pomoći i posla na koji se čeka godinama. Ko je gledao predsedničku tribinu u Ljuboviji morao je da primeti da je Vučić došao da sluša, manje da govori. I u tome je jedan odgovor na pitanje zašto je 12 godina neko na vlasti, a neko u opoziciji. Veliki američki predsednik Lindon Džonson rekao je: Nećeš ništa naučiti ako samo govoriš, moraš da slušaš.
Ali da bi nekog saslušao, moraš za početak bar malo da ga poštuješ. Dolazak predsednika države na nedelju dana znak je velikog poštovanja prema ljudima čiji je bio gost. Nedolazak kod tih istih ljudi, a još vređanje da su lažovi i deo cirkusa, poruka je prezira i gađenja, koja kaže – treba mi samo vaš glas, ne želim da vas vidim. Dve političke Srbije zaista postoje, i svaka je na svom zasluženom mestu, evo već 12 godina.
Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista