ZA gotovo šest decenija postojanja bezmalo da ne postoji avangardno pozorište ili umetnik koji nisu bili na Bitefu, a nastavićemo da tragamo za novim hrabrim stvaraocima. Ali, moramo da govorimo i o dugoj tradiciji festivala, bez obzira na njegovu konstantnu i nikad prevaziđenu avangardnost.
Ovako je na jučerašnjoj završnoj konferenciji uoči 58.Bitefa govorio Miloš Latinović, direktor festivala ( koji se održava od 25. septembra do 4. oktobra), pod sloganom “Lepota (ne)će spasiti svet”, a na kome će ove godine biti viđeno deset predstava iz Nemačke, Francuske, Slovenije, Hrvatske, Švajcarske, Bolivije, Belgije, Brazila, Holandije i Srbije.
Nataša Vacić Mihajlović, gradski sekretar za kulturu, istakla je da je Bitef jedna od manifestacija koja je ostala dosledna sebi i svojim osnivačima, Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu:
– Za mene je Bitef ta lepota koja će spasiti svet. Ako govorimo o sloganu i kontekstu predstava ovogodišnjeg izdanja, zapravo se postavlja pitanje umetnosti i lepote u vremenima krize – kaže Nataša Vacić Mihajlović. – Lepota prirode je neupitna i to će publika moći vrlo lako da vidi gledajući predstavu “Budućnost” Žije Divjaka, ali neće spasiti svet bez našeg angažmana. Lepota nije samo stvar eksteskog iskustva već je i u empatiji, hrabrosti i angažovanosti.
Umetnički direktor i selektor Nikita Milivojević otkrio je i ko će otvoriti 58.Bitef: biće to Milo Rau, jedan od najznačajnijih evropskih reditelja danas. Njegove dve predstave već su učestvovale na našem festivalu, a i ove godine dolazi sa “Antigonom u Amazonu” (NTGent, Belgija).
– Milo Rau je kontekst antičke drame proširio istinitim događajem koji se desio u Amazonu: pokret “Zemljoradnici bez zemlje” bori se za vlasništvo nad posedima koje obrađuju i prirodne resurse u Brazilu, u kome 45 odsto zemlje poseduje jedan posto najbogatijeg stanovništva – ističe dramaturg i koselektor festivala Tijana Grumić. – Predstava je aktuelna, sa tim problemima susrećemo i globalno i lokalno. Na istom tragu je još jedna priča vezana za Brazil, “Trilogija snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i laku noć, Pepeljugo”, kojom zatvaramo festival. Karolina Bjanki je trenutno najveća senzacija u svetu,a nevesta u naslovu je najverovatnije italijanska umetnica Pipa Baka koja je inspirisala predstavu. Pipa je tragično stradala nasilnom smrću u svom umetničkom poduhvatu, a Bjanki to uzima kao polaznu tačku da priča priču o seksualnom nasilju kroz istoriju umetnosti.
Drugi deo ovog performansa radikalan je i hrabar,kaže Grumićeva, i u njemu Bjanki uzima drogu na sceni, GHB, koja se koristi da se žrtve napada omame i onesposobe:
– Moram da pomenem u Komedi fransez (prvi put na Bitefu) i predstavu “Hekuba,ne Hekuba” koja, takođe, uzima jednu antičku dramu i mitsku priču povezujući je sa savremenim kontekstom. Tijago Rodrigeš veliko je ime u svetu pozorišta, umetnički direktor festivala u Avinjonu,a predstavu će beogradska publika videti samo nekoliko meseci posle premijere. Kako Bitef neguje tradiciju otkrivanja novih imena, ovog puta će to biti predstava “Pukotina” i slovenački reditelj Jan Krmelj. Inače, svi umetnici će i doći na naš festival, osim Tijaga Rodrigeša.
Zanimljivo je i da će srpska publika imati priliku da jednu predstavu vidi u naknadnom emitovanju, na RTS, i to baš onu s kojom dolazi Komedi fransez “Hekuba, ne Hekuba”.
Predstave u programu
FESTIVALSKU zavesu podiže nemačko “Meškanje” (koreografija Hristos Papadopulos), Slovenci dolaze sa “Seksualnim vaspitanjem II:borba” (režija Tjaša Črnigoj), beogradsku predstavu “Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se se: Šta bi rekla Čelsi meni” potpisuju Irena Ristić i Đorđe Živadinović Grgur. Na programu je i hrvatsko – slovenačka predstava This is my truth, tell me yours (autorka Jasna Žmak), a švajcarsko – bolivijska “Palmasola – zatvorsko selo” je u režiji Kristofa Frika.