Reditelj i scenarista Ognjen Sviličić, tri godine zaredom, selektor je Glavnog takmičarskog programa Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije. Reč je o nagrađivanom autoru filmova „Oprosti za kung fu”, „Armin”, „Takva su pravila”, „Glas”, scenarista ostvarenja „Otac”, „Noćni život”, „Bićemo prvaci sveta”, „Čuvari formule”, „Majka Mara“. Za 17. LIFFE, Sviličić je odabrao 10 ostvarenja iz regiona: srpska ostvarenja „Lost kantri’’ Vladimira Perišića, „Radnička klasa ide u pakao’’ Mladena Đorđevića i „78 dana’’ Emilije Gašić, zatim slovenačke filmove „Pero’’ Damjana Kozolea i „Uzor’’ Nejca Gazvode, hrvatska ostvarenja „Samo kad se smijem’’ Vanje Juranić i „Svetu obitelj’’ Vlatke Vorkapić. Takođe i crnogorski film „Živi i zdravi’’ Ivana Marinovića, bosanskohercegovački „Ekskurzija’’ Une Gunjak i severnomakedonski film „Domaćinstvo za početnike’’ Gorana Stolevskog.
Upitan koji je njegov osnovni kriterijum kojim se rukovodio pri odabiru filmova za za ovogodišnju selekciju, Sviličić je rekao da je osnovni kriterij po kojem uvek bira filmove za ovaj festival je želja da publika pogleda najbolje filmove iz bivše Jugoslavije. „Dakle, ideja je da na jednom mestu imamo pregled filmske produkcije regije koja je kulturno, jezično, a i rodbinski i prijateljski povezana. Dakle, dobrodošli su filmovi svih žanrova. Ovde osobne preferencije ostavljam sa strane i trudim se da iѕaberem jedan pošten pregled onoga što su autori od Vardara do Triglava snimili u zadnje vreme. Izbor filmova utoliko zrcali i prednosti i mane filmova naše regije, kao i kreativnu snagu svake pojedine zemlje iz regione“, rekao je Sviličić. Dodao je da su tako sve zemlje bivše Jugoslavije zastupljene u skladu sa njihovom produkcijskom aktivnosti. „Ovde moram reći da sam u slučaju Srbije morao izostaviti filmove „Čuvari formule” i „Majka Mara” jer sam na njima učestvovao kao scenarista. Kako je Sarajevo postalo jedan veliki festival koji našu regiju povezuje za svetom, želja mi je da Leskovac bude festival koji je koncentrisan na bivšu Jugoslaviju“, kazao je Sviličić. Prema njegovim rečima, u Leskovcu možemo videti ko je šta napravio, a takođe može postati mesto gde osim publike i autori mogu videti glumce koji im trebaju, moguće ostvariti i neku saradnju.
Na pitanje da li postoji nešto zajedničko filmovima iz Glavnog takmičarskog programa, odgovara da svi ovi filmovi imaju zajedničku nit, „čim se pojavi prvi kadar na platnu, gledatelj zna, ovo je je bivša Jugoslavija, takva je scenografija, takva su lica ljudi“. Dodaje da nas ova selekcija podseća da pripadamo istom prostoru.
Kako je naveo, ove godine kao da su se autori regije dogovorili i svi napravili po jedan film o porodici. „Ali nisu to baš uvek porodice na kakve smo navikli. Ima ih svakakvih, gotovo nijedna nije srećna. Ali ‘ko je ikad video srećnu porodicu, kao što bi otprilke rekao Tolstoj“, kazao je selektor. Rekao je da se može reći da je najčudnija porodica u makedonskom „Domaćinstvu za početnike”, sastavljena od odmetnika koji se hrabro bore s osudama okoline. „Tu su i dve hrvatske porodice u strašnom zagrljaju patrijahata, jedna u Slavoniji „Sveta obitelj” i druga u Dalmaciji „Samo kad se smijem’’. Obe su nesretne, samo jedna pre Drugog svetskog rata, druga danas“, rekao je Sviličić. Kako navodi, nisu baš srećne ni porodice u Srbiji, jedna se, dodaje, na prilično zanimljiv način bori sa propašću radničke klase, pa se film i zove „Radnička klasa ide u pakao”, a jedna druga porodica se susreće sa ratom koji im kuca na vrata u „78 dana”.
Kako kaže, ni u Sloveniji nije puno bolje, tu je jedan nesretni dečak u potrazi za zamenskim ocem u „Uzoru”, a tu je i film koji na izuzetno topao i zanimljiv način priča o velikom slovenačkom glumcu, pa nam on priča i o porodici i važnosti iste. Film se po njemu zove „Pero”. Tu je, naveo je, i jedna porodica u nastajanju, film o svadbi. „Ali i pre nego su se sastali, izgleda da su se svi rastali, u crnogorskom “Živi i zdravi”. Tu je, naveo je, i emotivno razorna priča o dečaku i majci, porodici koju je politika razdvojila u „Lost kantri’’. Ove sve priče nam, po ko zna koji put, govore o tome da u bilo kojem delu regije živeli, svi delimo iste porodične probleme, samo su nam možda neki put rešenja drugačija, istakao je Sviličić. Upitan kako bi ocenio filmsku produkciju u regionu, Sviličić je rekao da, nažalost, većina produkcije u regionu zavisi od odluka filmskih fondova koji su, kako kaže, neka vrsta filtera koji javne novce onda raspoređuju autorima. „Moram priznati da me sve češće zapanji nedostatak provokativnih tema i snažnijih filmova“, rekao je selektor. „Naime, naša regija je puna korupcije, nasilja, političkog pritiska. Puno je nekažnjenih zločina iz vremena ratova. Gotovo niko o tome ne radi filmove, a filmovi bi upravo trebali služiti tome da ispričamo priče koje se niko ne usudi reći, da se očistimo i krenemo napred“, smatra Sviličić.
Prema njegovom mišljenju, u ovom slučaju dosta filmskih fondova igra izrazito negativnu ulogu, gotovo otvoreno sugerišu autorima da se manu „ćorava posla”.
„Autori se, u želji da prežive, okreću takozvanim intimnim pričama ili odlaze u istoriju ili otvoreno podržavaju politiku. Što drugim rečima, narodski rečeno, znači da su autori uglavnom podvili rep među noge i mudro ćute, nadajući se nekom novcu za dečje, istorijske, biografske filmove ili komedije“, naglasio je Sviličić. Napominje da još uvek, kao i u vreme crnog talasa šezdesetih, uprkos svemu, najhrabriji i najprovokativniji filmovi dolaze iz Srbije. Film poput „Lost kantri” o krađi izbora nikad ne bi bio snimljen u nekoj drugoj zemlji regiona.
Odgovarajući na pitanje šta mu znači LIFFE i zašto mu se uvek vraća, Sviličić kaže da mora da se zahvali svom prijatelju, reditelju Darku Bajiću koji je bio umetnički direktor Festivala i koji ga je pre tri godine pozvao da radi taj posao, koji je on postavio kao platformu na kojoj se publika sreće sa produkcijom regiona, a autori se pozivaju na međusobnu suradnju. „Ovaj festival je, dakle, zamišljen kao mesto saradnje filmskih autora regiona i to je razlog zbog koga mi je izuzetno drago da sam deo sjajne ekipe koju vodi Dragan Jović i koja dovodi filmsku industriju u grad koji je inače poznat po izvrsnom roštilju i ponosan na svoju industrijsku i radničku istoriju“, rekao je Sviličić. Istakao je da Grad Leskovac pruža izuzetno gostoprimstvo i to je drugi razlog zbog koga voli da radi posao selektora za ovaj festival. Kako sam kao autor prošao dosta filmskih festivala, shvatio sam, kaže Sviličić, da su za uspešan filmski festival potrebne samo dve stvari: jasan koncept i dobar domaćin. LIFFE ima oba elementa za uspeh i zbog toga mi je čast i zadovoljstvo da radim na ovom Festivalu, zaključio je Sviličić.