Liberalni kapitalizam udara i poslednje eksere u kovčeg demokratije.
Novosti
Demokratski izbor nekih nacija se ne poštuje, pod arbitrarnim zaključkom da je autokratski. U drugima, autokrate negiraju demokratski izbor naroda. Ne poštuje se širom kontinenta volja miliona ljudi u glasačkim kutijama, ni stotina hiljada koji izađu na ulice. Neoliberali su pribegli novoj metodi. Puštaju narod da se istutnji, pa zarad viših interesa nastave po starom.
Ranije su državnici, poput De Gola ili Miterana, imali moralnu obavezu da oslušnu ulicu. Početkom ovog milenijuma, političari su manevrom umeli da zaobiđu odluku skupštine i priznaju evropski ustav. Bile su to premise negiranja demokratije. Odlukom da prenebregne izbornu volju građana i kako to politički uzusi nalažu, mandatara prepusti stranci ili koaliciji koja je osvojila najviše poslanika u parlamentu, bez obzira na to da li ima apsolutnu većinu ili ne, francuski predsednik Emanuel Makron ostaće zabeležen u istoriji kao šef države koji je učinio suprotno i uveo neka nova pravila. I to u Francuskoj, kolevci moderne demokratije i ljudskih prava.
Kohabitaciona pravila su nalagala da proklamuje Lisi Kaste, koju su pobednički krajnji levičari imenovali kao svog kandidata za premijera. Verovatno bi ona ekspresno bila srušena, ali bi se ispoštovala procedura. Onda bi mirne duše Makron mogao da proglasi nekog iz svojih redova, pa krajnjeg desničara Bardelu. I, tako, preko Mišela Barnijea, u krug, sve do prve stabilne vlade. Ali, u neoliberalizmu vreme se ne gubi.
Makron se odlučio na prečicu, pozivajući se na ustavnu obavezu da bude garant stabilnosti zemlje. Do takve stabilnosti može da se stigne samo demokratijom, a ne metodom koji liči na davno “darivanje Ustava narodu”. Niko nije vlasnik ideje o stabilnosti, do samih građana.
Nekada su zamerali starim evropskim demokratijama što tu istu demokratiju ne izvoze, kada odluče da se umešaju u zavođenje reda u ostatku sveta, uključujući i naš region. Sada više nemaju šta da izvezu.