ONIH dana 2014. i 2016. godine, kada su Međunarodni olimpijski komitet, svetska, pa evropska fudbalska federacija i kao po komandi mnogi drugi, primili pod svoje skute nepriznatu i lažnu državu Kosovo i njene sportiste, bilo je jasno da je zaista sve pošlo po zlu.
V.N.
Nikla na pepelu terorizma, stoletnom zabadanju noža u leđa, upamćena po žutim i ostalim kućama, ova takozvana država dobila je “ausvajs” u Lozani, Cirihu i Nionu (sedišta MOK, FIFA i UEFA) da i njena lažna fudbalska reprezentacija može da (se) igra. Odmah je to značilo da i navijači ove, nazovi, reprezentacije mogu da pune tribine širom Kosova i Metohije, Evrope i sveta i tamo mašu transparentima da je “Kosovo Albanija”, da pevaju horski na solfeđu sa Hrvatima “Ubij, ubij Srbina…” i – da ništa od toga ne bude poslušano, pregledano, opomenuto i sankcionisano.
Politika, pa i strategija Disciplinske komisije FIFA i UEFA koja se svodi na zavrtanje ušiju i ruku navijačima srpske reprezentacije i klubova dala je pun efekat: do srži je ogolila očigledno duple aršine po kojima se bez trunke ustručavanja guraju prsti u oči svakom normalnom čoveku. Za isticanje transparenta na kojem piše “Nema predaje” u svlačionici “orlova” na Mundijalu u Kataru ili iste poruke na južnoj strani stadiona Partizana, letele su kazne kao konfete.
Ti dupli i ljigavi aršini, svojstveni licemerima rasutim po Lozanama i ostalim Nionima, providni su i smešni svakome ko ovih dana pogleda transparent “Kosovo je Albanija” na stadionu u Pragu, gde je Ukrajina ugostila Albance. Pa čak i posle događaja od ponedeljka na Kipru gde su domaći navijači istakli transparent “Kosovo je Srbija”, a fudbaleri takozvanog Kosova odbili da nastave meč. Sudija i delegat su se pravili da sve dobro vide, a oni i njihovi poslodavci iz MOK, FIFA i UEFA u stvari jeftino glume da im, u slučajevima koji imaju isključivo veze sa navijačima u Srbiji, treba mnogo bolja dioptrija. Mada će pre biti da se kod zdravih očiju prave više nego slepi.