Dok u susednim zemljama osnovci, a ponegde i srednjoškolci, imaju obezbeđene besplatne udžbenike, u najvećem delu Srbije to je i dalje samo misaona imenica.
Svake godine ista priča sa udžbenicima. Uprkos apelima roditelja koji se godinama pitaju zbog čega nadležne institucije ne urade nešto kako bi se omogućili besplatni udžbenici za sve – a ne samo za one koji žive u Beogradu, i ovog septembra situacija je nepromenjena.
Na takvu situaciju ove godine je reagovala i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković koja je izjavila da postoji i pravni osnov da sva deca dobiju besplatne udžbenike. Preporuka o tome poslata je početkom avgusta Ministarstvu prosvete, a na osnovu prethodno urađene analize, o čemu je, prema njenim rečima, obavešteno nadležno Ministarstvo.
„Sigurno da mi možemo negde kao država da nađemo sredstva za udžbenike, verujem da bi Vlada i Ministarstvo finansija mogli jednom pravednom raspodelom koja je bazirane na socijalnoj pravdi, kako i kaže naš Ustav, i Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, i zakon o udžbenicima“, izjavila je za RTS.
Da može drugačije (i bolje), pogledajmo u komšiluku
Prema istraživanju Vremena, svim osnovcima država obezbeđuje udžbenike u Sloveniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
Recimo, u Hrvatskoj same škole naručuju udžbenike, zatim se ukupni trošak šalje resornom ministarstvu za obrazovanje i onda ono isplati škole. Učenici su dužni da čuvaju udžbenike i da ih vrate na kraju godine, kako bi ih koristile i sledeće generacije. Škola svake četiri godine naručuje nove komplete, dok su izuzetak „radni udžbenici“, koji se naručuju i dele đacima svake godine.
U Sloveniji je slična situacija kao u Hrvatskoj, osim što kod njih svaka javna osnovna škola ima i sopstveni udžbenički fond – progresivna praksa koja postoji još iz perioda Jugoslavije i koju nisu menjali. I zašto bi, kada donosi dobre rezultate.
Treba pomenuti i primer Makedonije u kojoj osnovci, kao i srednjoškolci, imaju besplatne udžbenike, koje vraćaju na kraju školske godine, a ukoliko ih mnogo oštete, roditelj je dužan da ga plati.
Neverovatno je koliko nas mantre vladajućih o Srbiji kao ekonomskom tigru čine da ponekad možda i pomislimo da je Srbija ekonomski lider u regionu. Ipak, dovoljno je da krenemo da poredimo bazične životne troškove stanovnika – poput đačkih udžbenika, pa da se vrlo brzo razuverimo.
Primer udžbenika pokazuje da od svih republika bivše Jugoslavije, jedino ih roditelji u Srbiji plaćaju iz svog džepa i to papreno, uz izuzetak glavnog i nekoliko manjih gradova ili opština. Slična situacija je jedino u Bosni i Hercegovini.
Možemo ići i dalje. Prema pomenutom istraživanju, udžbenici su besplatni i u Bugarskoj, Francuskoj, Holandiji, Portugalu, Austriji, Mađarskoj i Španiji.
Šapić u Beogradu: „Ja doneo meru, ja rekao kad će da bude isplaćena“
Koliko u Srbiji i dalje ne postoji svest nadležnih o važnosti strukturnih mera, govori ilustrativno i najnoviji primer bahatog ponašanja gradonačelnika Beograda, Aleksandra Šapića a povodom isplata 20.000 dinara za udžbenike, koje isplaćuje Grad Beograd.
„Ja doneo meru, ja rekao kad će da bude isplaćena“, izjavio je tokom jučerašnje konferencija za štampu, nakon obilaska OŠ „Laza Kostić“ na Novom Beogradu.
Na novinarsko pitanje da li novac o kojem govori izdvaja on sam ili građani koji uredno plaćaju porez, gradonačelnik odgovara da su građani plaćali porez i pre njega:
„A jel bilo pre Šapića dvadeset hiljada dinara. Nije.“
„Možda bi trebalo da kažem ’mi’, ali ne mogu da kažem da se desilo samo od sebe i da je nešto što se podrazumeva“, dodatno je pojasnio.
Gradonačelnik Beograda izgleda da ni ne poznaje funkcionisanje institucija koje „same od sebe“ i treba da rade svoj posao, u interesu građana koji uredno plaćaju pomenute poreze.
Primera i dobrih praksi očigledno ne manjka, evo pitajmo komšije ukoliko ne znamo sami. Manjka izgleda najviše rada nadležnih u javnom interesu.
V.K.