Dok Pavel Durov čami u zatvoru, prisetismo se diktatora opevanog u pesmi, Idija Amina, koji je isticao da je sloboda govora zagarantovana, ali da ne može da garantuje slobodu posle govora.
Novosti
Baš ta nevolja zadesila je vlasnika društvene mreže “Telegram”, ali ne u zemlji “Njegove ekselencije doživotnog predsednika Republike Ugande fedmaršala hadžije dr Idija Amina Dade, gospodara svih životinja na zemlji i osvajača Britanske imperije u Africi”, čiju vladavinu su pratili progoni, političke represije i arbitrarna ubistva s nekoliko stotina hiljada žrtava, već usred demokratske EU koja zagovara neupitno pravo izražavanja.
Da se razumemo – niko normalan ne bi trebalo da podržava pedopornografsku, sajberkriminalnu, terorističku i zavereničku prepisku. Sam Durov isticao je da su pri takvim saznanjima ti nalozi brisani, a njegovi saradnici dodali da je nemoguće ući u sadržaj u šifrovanoj razmeni. Problem je u tome što ovakvi sistemi odavno postoje u virtualnom životu kao produkt neoliberalnog sveta, a koriste se kad i kome kako odgovara. Kada je Rusija pre nekoliko godina pokušala da raskrinka “Telegram”, na Zapadu su trljali ruke što Durov prkosi Putinu. Sada, kada je dirnuo u njihove interese, postao je persona non-grata “jer ne otkriva izvore”. Rusima nije valjao pre, a sad ga brane kada ga progoni Zapad.
Te iste nezaustavljive društvene mreže pišu da Durov navodno plaća cenu zbog toga što nije hteo da otkrije izvor hakera koji su uronili u izraelske tajne, kažu da Pariz pre hapsi njega nego što je hteo da pruži utočište Snoudenu ili Asanžu i predlažu da se po istom principu zabrani prodaja skupih nemačkih limuzina kojima se prevozi droga.
Svi oni hipokriti koji kritikuju “Telegram” i sami na njemu uglavnom imaju sopstveni nalog. Kod Čaušeskog ili Tita se znalo šta se sme, a šta ne sme. Kod liberalnih demokrata moraš da igraš po žici i sam proceniš šta kome i kad odgovara. Za neke od njih je Idi Amin lekovit kao vitamin.