PILOT-projekat “Svako dete ima pravo da odrasta zdravo” koji je podrazumevao da osnovci i srednjoškolci u 95 škola u Srbiji imaju više časova fizičkog vaspitanja, verovatno će biti nastavljen i ove godine u školama u kojim se već odvijao. Nastavku projekta nadaju se u Savezu profesora fizičkog vaspitanja i sporta, a potpredsednik Saveza Miroslav Marković kaže nam da odluku o tome treba da donese Ministarstvo prosvete nakon što se obrade podaci prikupljeni tokom trajanja projekta.
Projekat, međutim, neće biti uveden u sve škole jer za to nema dovoljno nastavnog kadra.
– Da bi deca u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji imala po pet časova fizičkog nedeljno bilo bi potrebno 5.000 nastavnika – ističe naš sagovornik.
Kada je reč o prošlogodišnjem pilot projektu, on kaže da se podaci još obrađuju u Institutu za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” i na Medicinskom fakultetu. Nakon dobijenih rezultata, tri nadležna ministarstva – prosvete, zdravlja i sporta – odnosno Vlada Srbije će doneti odluku kako dalje.
Marković ističe i da je cilj da se utvrdi koji je period tokom osmogodišnjeg školovanja najslabija karika u nastavi fizičkog vaspitanja i da se taj problem reši. Nastavnici fizičkog, inače, ukazuju da je problem što nastavu iz ovog predmeta u nižim razredima osnovne škole drže učiteljice, a Marković kaže da bi i u taj ciklus mogli da se uključe nastavnici fizičkog.
On smatra da će projekat biti nastavljen u školama u kojim se i do sada odvijao, i verovatno će biti uveden i u još neke ustanove koje ispunjavaju uslove, a jedan od glavnih uslova je da se u njima odvija jednosmenski rad. Inače, u Srbiji 398 škola radi jednosmenski – 346 osnovnih i 52 srednje škole.
Letnja škola
PROFESOR Miroslav Marković najavio je da će sledećeg vikenda u Vrnjačkoj Banji biti održana letnja škola na kojoj će učestvovati oko 300 nastavnika fizičkog vaspitanja. Biće to prilika da se analiziraju rezultati projekta “Svako dete ima pravo da živi zdravo” i da se daju preporuke za dalji rad.
Prošle godine, đaci su u 73 osnovne škole imali časove fizičkog svaki dan, umesto tri puta sedmično, dok su u srednjim školama imali četiri časa nedeljno, umesto dva.
Inače, inicijativa za više časova fizičkog u školama postoji već duže vreme, jer su loše držanje tela, kriva kičma, gojaznost, a zbog mobilnih telefona sve češće i slab vid, najčešći zdravstveni problemi đaka. Istraživanje Instituta “Batut” je pokazalo da je svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno. Godinama se ukazuje da su deca slabo fizički aktivna, jedu nezdravu hranu, najviše vremena u toku dana provode ispred ekrana.
Značaj fizičkog i zdravstvenog vaspitanja učenika istaknut je i u Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine, Akcionim planom za period od 2023-2026. godine.
U Ministarstvu prosvete su pred početak pilotiranja prokejta naveli da da su fizičke aktivnosti i bavljenje sportom u školskom uzrastu jedan od najvažnijih faktora uticaja na pravilan razvoj i rast, kao i sveukupni razvoj ličnosti učenika.
– Zbog toga posebnu pažnju posvećujemo unapređivanju fizičkih sposobnosti i motoričkih veština učenika – naveli su u ovom resoru.