U autorskom tekstu „Zašto je Šolc dolazio i zašto sada tražimo izbore i pod kojim uslovima”, objavljenom na portalu „Nova.rs” 20. jula, predsednik Stranke slobode i pravde i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Dragan Đilas osvrnuo se na nedavnu posetu nemačkog kancelara, tražeći „nove izbore pod promenjenim uslovima”, jer je, kako navodi, „vladajuća stranka potpisivanjem sporazuma, po kome će u Srbiji kompanija ’Rio Tinto’ vaditi litijum, prevarila svoje glasače”, budući da je na parlamentarnim izborima održanim 2023. godine zastupala suprotne stavove. Interesantno je da je na istom portalu u maju ove godine, uoči junskih izbora za odbornike u skupštini grada Beograda, lider SSP pozvao sve opozicione predstavnike da povuku svoje liste sa izbora. Tu svoju izjavu je prethodno obrazložio u nedeljniku Nin da „oni koji izlaze na izbore 2. juna ne rade to zbog građana, nego zbog sebe, zbog mandata i verovanja da mogu da pobede u Starom gradu i Vračaru”.
Ako analiziramo izjave ovog kontroverznog političara, od 2013. godine do danas, pronaći ćemo čitav istorijat zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. U nedostatku ozbiljnog političkog programa, Đilas je mnoge svoje govore zasnivao na ultimativnim pozivima za održavanje izbora i po tome liči na Marka Porcija Katona, rimskog književnika i državnika koji je živeo u periodu srednje Rimske republike (234–149. pre nove ere), a koga istorija pamti kao čoveka koji je sve svoje govore u rimskom senatu, bez obzira na to koja je bila tema, završavao rečima: „Što se ostalog tiče, smatram da Kartagina mora biti razorena” (Ceterum censeo Carthaginem esse delendam).
Naime, prvi put, u svojstvu predsednika Demokratske stranke, početkom februara 2013. godine, Đilas je tražio „momentalno raspuštanje vlade i raspisivanje prevremenih izbora, koji odgovaraju Srbiji, ali ne i Demokratskoj stranci u kojoj se sprovode reforme”. Interesantno je da je ovo izjavio dok je još uvek sedeo u fotelji gradonačelnika Beograda. Reforme su, kako je vreme pokazalo, dovele do toga da Demokratska stranka doživi izborni neuspeh i potom se podeli na nekoliko manjih stranaka.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine opozicija je postigla loš rezultat, te se očekivalo da Dragan Đilas, zbog ubedljivog poraza, ponudi ostavku na mestu predsednika stranke, ali je on svojim partijskim saradnicima poručio da nema nameru da odstupi s kormila stranke.
U martu 2018. godine, nakon održanih izbora za odbornike u skupštini grada Beograda, Đilas poručuje da su ti izbori „najnečasniji i najnepošteniji izbori u istoriji višestranačja u Srbiji” i poziva „sve ljude koji žele promene da počnu pripreme za izbore 2020. godine”.
Međutim, dve godine kasnije, lider SSP-a se ipak predomišlja i predlaže bojkot izbora. U pandemijskoj 2020. godini Dragan Đilas nije tražio raspisivanje izbora, jer nije ni učestvovao na njima. Tada je smatrao da „ne postoje uslovi za održavanje fer i demokratskih izbora” kao i da „nije bilo dovoljno pritiska iz Evropske unije za prave izbore u Srbiji”.
Na proleće 2022. godine, nakon održanih parlamentarnih i lokalnih izbora za odbornike skupština opština i gradova, lider Stranke slobode i pravde ponovo traži da do kraja te godine budu održani novi parlamentarni i izbori u Beogradu. Taj zahtev je ponovio još nekoliko puta u toku 2023. da bi konačno dobio ono što je tražio – raspisivanje izbora koji su održani 17. decembra 2023. godine.
Paradoksalno je da je upravo Đilas bio taj koji je u Beogradu bojkotovao ponovljene lokalne izbore, održane 2. juna, tvrdeći tada da ne postoje ni minimalni uslovi za njihovo održavanje, a nepuna dva meseca kasnije ponovo traži parlamentarne izbore. Umesto da snosi posledice zbog još jednog katastrofalnog izbornog poraza (učestvovao je na lokalnim izborima u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Valjevu…) i da se ugleda na američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji se povukao iz izborne trke zbog procene da su mu male šanse za pobedu, Dragan Đilas ponovo traži „razaranje Kartagine”, koje se redovno završava kao izborno razaranje njegove političke opcije.
*Specijalista politikolog za međunarodne odnose