U LETNjOJ popodnevnoj vrevi sela Benitses na Krfu rođeni Beograđanin Željko Popović rukom je pokazivao na kuću u samom srcu lokalnog šetališta, objašnjavajući da je na spratu s čela jednospratne kamene zgrade ispred nas živeo srpski vojvoda Stepa Stepanović oko tri meseca, od januara do aprila 1916.
FOTO: Arhiva novosti
Onda je Željko kazao: “Idemo dalje” i narednih pet minuta dok nismo stigli do sledeće tačke pričao je:
– Srpska armija je po iskrcavanju na Krf januara 1916. bila smeštena u šest vojničkih logora, a srpske izbeglice civili u četiri. Dve divizije Prve armije su bile smeštene u Ipsosu (Moravska) i u Guviji (Vardarska). Divizije Druge armije, Timočka i Šumadijska, bili su u Strongili i Mesongi, a u Agios Mateosu je bila Drinska divizija Treće armije, a u Vraganjotici Dunavska divizija.
Na Krf se od sredine januara 2016. iskrcalo od 135.000 do preko 151.000 ljudi. Od 15. novembra 1915. do 21. januara 1916. godine, koliko je trajala epopeja srpske države i njene vojske zaključno sa prelaskom Albanije nestalo je, ubijeno ili zarobljeno 247.877 srpkih rabova.
Posle 200 metara ovog “predavanja u hodu” zaustavili smo se ispred kuće na samoj obali mora, čiji je krov potpuno propao, a drveni prozori odavno razneti.
– Ovde je bio Srpski oficirski klub Druge armije. Tu su bili Timočani. Priča se da, dok su Srbi bili ovde, na ovom mestu je vladala večita gužva. I zbog silovitog karaktera pridošlica i zbog pesme koja se izvijala te zime i ranog proleća 1916 – objašnjava Željko.
A sad si mi došao!
U KRFSKOM selu Dasiji stali smo kod supermarketa.
– Ovde sam uz tadašnjeg gradonačelnika Ikalefa daleke 1995. prisustvovao “drami” gosta iz srpske državne delegacije koji je do spomenika u Dasiji došao uz pomoć dva unuka – pričao je naš domaćin prelepu priču. – Ispostavilo se da je taj čovek dolazio i ranije tu, a ovom prilikom sa unucima je odlutao dalje od grobova “moravaca” pred jednu kuću.
Izašla je zabrađena ženica, a on je unucima pokazao na nju uz reči:
- Ona je trebalo baka da vam bude!
I ta Grkinja je u tom trenutku krenula ka njima.
Zagrlila je čoveka iz Srbije i kazala, takođe na srpskom:
- A sad si mi došao…!
Srpska vojska i država iskrcale su se na Krf, na 585 kvadratnih kilometara pod oko četiri miliona stabala masline davno, pre 108 godina, a priča o Srbiji na Krfu je pre svega priča o čudesnom vazdizanju naroda i države u tri-četiri čudesna meseca kakva približno postoji samo u Starom zavetu o Jevrejima.
– Srpski vaskrs je bio čudesniji, svedočim to sa svojih 30 godina života na Krfu – tvrdi predsednik Udruženja prijateljstva, vlasnik Kluba, knjižare i srpske biblioteke na ostrvu Željko Popović.
I preambiciozno je pisati novinsku reportažu sa Krfa o Srbima i Grcima onog doba. Ne zbog dužine nego zbog dubine. Čak ni krfski rizničar naše istorije sa ostrva Svetog Spiridona tvrdi da “ne zna dovoljno”.
Srbi i Grci sa Krfa zajedno ove godine počinju da prave kamp za decu iz Srbije
U podnožju planine Pantokrator nalazi se prelepo selo Analipsi.
– Ovde kad vetrovi zaduvaju od kasne zime do ranog proleća, meštani pričaju da čuju pesmu “Tamo daleko”. Prema predanju, tu je konačila Moravska divizija koja je u svom sastavu imala duvački orkestar. Muzičari, svi do jednog, pomrli su po dolasku i sahranjivani su po maslinjacima sa instrumentima. Na Pantokratoru se ukrštaju jonski vetrovi i iz tih “pluća” dolazi zvuk. Kako vetrovi prolaze kroz “sahranjene trube”, niko ne zna – veli Željko.
Meštani tvrde da čuju pesmu “Tamo daleko” kad vetrovi zaduvaju od kasne zime
U podbrđu Pantokratora između sela Ipsosa i Dasije domaćin je zaustavio auto pred crkvicom Analipsi.
– Ovde su ležale srpske kosti dok ih Budimir Švabić nije pronašao, popisao a posle 1923. su prenete u Mauzolej na Vidu. Budimir je 1921. došao na Krf po nalogu vlade u Beogradu da izbroji neizbrojivo.
Popović dalje govori da je na tom mestu otac zakleo Doru Kefaloniti da ne dozvoli da se ova zemlja otuđi u druge svrhe sem da se ustupi Srbima. Svedoči Željko dalje da se pre neku godinu ova gospođa pojavila u Srpskoj kući namerna da ispuni zavet.
– Nažalost, taj posao ide traljavo jer se u Beogradu vlade menjaju svake godine – dodaje on.
Nekad su nešto znali
PRIČA Željko Popović kako aktuelni profesor istorije na Oksfordu 2017. nije znao za britansku spisateljicu Klod Eskju, pesnikinju čija pesma “Kosovo” na engleskom jeziku je na Vidovdan 1916. recitovana u 6.000 škola u Velikoj Britaniji. Glasi:
Zdravo ste. Tu je zora. Dosta je iskušenja.
I dosta mraka. Pesmu propojte vaskrsenja.
Sa Vama mi smo. Evo nek se mač krvlju kupa.
U sinu Karađorđa Kraljević Marko stupa.
Kad kralj oca vašeg, zenice vaše vide.
Sagnite glave smerno što sam car Lazar ide.
I živećete večno, da vek stoleću zbori,
Za zemlju i za kralja kako se Srbin bori.
Povratićete zemlju što teške plače rane,
Procvaće na Kosovo kada Vaša noga stane!
Negde na sredini ostrva i dana za reportažu Željko Popović je ostavio priču o bratstvu dva naroda danas. Pričao je ispred zakatančenog maslinjaka sa krstom posred placa.
– To je bio tabor Šumadijske divizije, a tamo gde je poboden krst biće mala kapela – otkrivao je Popović. Zemlju, oko hektar, kupili smo mi Srbi i Grci sa Krfa i zajedno ove godine počinjemo da pravimo kamp za decu iz Srbije. Dole je reka Masonga (ona koja izvire iz zemlje) i njome planiramo da se spuštamo do mora nizvodno. Tako će se odavde ići do mora čamcem i nazad!
U autu, na povratku ka gradu “kustos” se trudio da kaže što više:
– Na ostrvu je živote ostavilo oko 10.000 naših ljudi. Prema Švabiću, oko 5.000 je sahranjeno u zemlji, a pet u Plavoj grobnici. Takvu epopeju i tragediju ne pamti ni antička Grčka.
U Srbiji se misli da su upokojeni vojnici i civili u more polagani pored ostrva Vido. Mali deo njih jeste. Prava Plava grobnica je 20 km jugostočno od Krfa, između ostrva Imerica i Sajada.
– Često se misli da je bolnicom na Vidu upravljao francuski sanitet. Nije. Tada mladi srpski lekar dr Aleksandar Kostić, histolog, bio je u to vreme pionir u medicinskoj prevenciji zaraznih bolesti – objašnjava Željko. – On je predložio Plavu grobnicu, a pomagao mu je između ostalih i pionir srpske hirurgije dr Vojislav Subotić, iskusni dobrovoljac u balkanskim ratovima.
A zatim smo čuli kako je nastala čuvena Milutinova “Plava grobnica”:
Susret doktora Aleksandra Kostića i pesnika Milutina Bojića dogodio se u nekoj od krfskih kafana. Kostić je pozvao Milutina da mu pokaže “strašno mesto” i dan kasnije ga je vozio i brodom “Sveti Franja Anžujski”. Doktor, posle rata i utemeljivač beogradskog Medicinskog fakulteta, pričao je kako je Milutin zanemeo kada je ušao u lađu i da nije progovorio ni reč danima.
Krfsko udruženje srpsko-grčkog prijateljstva nalazi se odmah uz Srpsku kuću i Konzulat na broju 15. Zajedno, ova dva naša svetilišta smeštena su u Ričijevu palatu iz mletačkog doba koja je sagrađena još pre 500 godina. Ali, to je malo u metafizičkoj vezi dva pravoslavna naroda.
– Nas i Grke vezuje milion čudesnih stvari. Recimo, mošti najvećeg sveca Krfa Svetog Spiridona, po kome se svaki drugi ostrvljanin zove Spiros, na Krf su došle iz Beograda. Svetac se upokojio 348. godine, a njegove svete mošti počivale su do polovine sedmoga veka na Kipru u mestu Trimituntu. Zbog najezde varvara prenesene su u Carigrad. Posle pada Konstantinopolja godine 1453. sveštenik Georgije Kaloheret preneo ih je iz Carigrada u Srbiju. Iz Srbije su 1460. svete mošti prenete na ostrvo Krf na magarcu – pričao je ovaj dragoceni čovek.
Prema zapisima iz naše istorije Prvog rata u Beogradu 1915. godine Avram Lević, šef državne blagajne, naložio je Vladimiru Stevčiću i Vasi Stankoviću da čuvaju više od zlata vredan paket rečima:
– Junaci, imate pravo na smrt, ali na gubljenje ovog paketa nikako. I poverljivi državni ljudi izgubili su i prijatelje i članove porodica tokom povlačenja preko Albanije, ali ne “paket” koji je nošen na magarcu.
Kad su ga na Krfu predali Nikoli Pašiću, a ovaj ga otvorio i pošto je sinulo Miroslavljevo jevanđenje, nastupio je trenutak ushićenja sa celu srpsku vladu i Generalštab. Jevanđelje je za Srbe bilo isti simbol kao za Grke Sveti Spiridon!
Saznajemo i da naši vojnici iz 1916. nisu bili prvi Srbi koji su se pojavili na Krfu. Davno pre Prvog rata ovde su postojala sela imenovana po njima, recimo Servos – ide priča o Krfu dalje.
– Uoči Druge opsade Krfa od Turaka, kada je Sulejman Veličanstveni 1537. sa oko 300.000 vojnika i 1.000 galija opsedao u istom trenutku i Krf i Petrovaradinsku tvrđavu, ova dva utvrđenja hrišćanstva su odolela. Oba su branili Srbi – priča Željko, otkrivajući da je izvesni vojvoda Petrović sa 200 Srba prethodno došao galijama iz Crne Gore da se stavi na uslugu Mlecima. On je bio zamenik komandanta odbrane Krfa.
– Vasja Petrović, Grkinja koja sada brine o Mauzoleju na Vidu, njegov je direktan potomak – priča naš domaćin. – Brojni Grci, Dragomanovići, Pantići, Dušanići koji žive ovde a ne znaju reč srpskog, potomci su tih venecijanskih “lavova”.
Priča iz “Srpske radnje” na broju 15 u Ričijevoj palati ima pregršt. Tu se “lako” ćuti i pomno sluša.
– Jedan Englez je, na primer, ovde “postradao” 2017. kada se obeležavala godišnjica od uspostave Solunskog fronta u Prvom ratu. Bio je gost na svečanosti u Solunu i na Krfu i pravio se pametan. Taj mali, debeljuškast, arogantan i hrom čovek je pred Srpskom kućom demonstrirao da poznaje istoriju prošlog veka i to na ovovekovni sraman način – seća se Željko profesorovih reči.
– Da, predajem istoriju 19. i 20. veka na Oksfordu – predstavio se izvadivši vizitkartu iz džepa. I dok je pripovedao o novoj realnosti na Balkanu i novim istorijskim datostima, pitao sam ga odakle crpi znanja o Kosmetu i Albancima jer sam u međuvremenu izguglao njegovu knjigu na ovu temu.
– Od Bi-Bi-Sija, iskreno reče!
Pitao je zatim Željko istoričara, oksfordskog profesora, da li je čuo za Holanda Rouza, kolegu iz iste škole od pre jednog veka koji je na Krfu pisao knjigu “Rame uz rame sa srpskom vojskom”.
On reče – nikad!
Na kraju priča se povela o grobu Vladislava Petkovića Disa, koji po svemu sudeći nije život završio u Plavoj grobnici.
– U septembru 1999. pošto je NATO agresija okončana, “Politika” je pisala o nađenih pet srpskih grobova na ostrvu Itoniji na najzapadnijoj tački grčke teritorije gde živi 140 stanovnika. O tim grobovima računa je vodio Szamatin Argiros, a znamen postoji od kraja maja 1917. Na zajedničkoj ploči grobova piše: “Ovde snivaju večni san daleko od otadžbine pet neznanih srpskih heroja 1917.”
Ovu priču je srpske ratne 1999. otkrio prvi kustos muzeja na Krfu, a izdiktirao je u pero novinaru Vladimiru Gvozdenoviću. Ovaj je idući dalje, došao do podatka da je na brodu koji je torpedovan od nemačke podmornice odmah na ulazu u grčke teritorijalne vode plovio i slavni pesnik Vladislav Petković Dis.
Srpski pesnik koji je sa vojskom prešao Albaniju sa Krfa je prethodno otputovao lađom u Francusku u pokušaju da porodici u Beogradu pošalje pakete pomoći iz Marselja i Pariza. Kada je shvatio da to nije moguće, ponovo je u Nici seo na lađu.
– Tokom puta pesnik je bio natmuren i nagnut nad čašicom sa duvanom u ustima. Kada je ujutru 17. maja lađa torpedovana samo on nije krenuo ka palubi. Čvrsto je prigrlio sto i ostao da umre uz rakiju. Dis jedini nije paničio zbog smrti – zapisao je Gvozdenović. Slučaj Disovog groba izgleda još stoji u fioci Ministarstva kulture.