FESTIVAL Dubrovačke letnje igre, u okviru svog sedamdeset petog izdanja, rukovodeći se idejom da su prostori i zidine drevnog mediteranskog grada ne samo dekor, nego i ravnopravni dramski lik u događanjima, uprizorio je, u slikovitom prostoru Istezališta Posat, dramu “Ekvinocijo” (“Ravnodnevica”) srpskog književnika, dramatičara, pravnika i člana Srpske kraljevske akademije nauka Iva Vojnovića (Dubrovnik, 1857 – Beograd 1929), nekadašnjeg dramaturga Hrvatskog zemaljskog kazališta, današnjeg HNK u Zagrebu…
foto privatna arhiva
Značajni hrvatski reditelj Krešimir Dolenčić je tragediju Jele (izvrsna Zrinka Cvitešić), koja je davno, u grehu sa Nikom Marinovićem (Goran Višnjić) dobila sina Iva(potresni Karlo Mrkša), postavio u prostor koji govori sam za sebe, snagom originalnog ambijenta. Jele polako zagazi u more ispod Revelina i čaroliji, koja drži bez daha gotovo dva sata je kraj. Do kobnog završetka, odigraće se simultano, na nekoliko scena, mnogo tragičnih sudbina. Čamac će zaista doploviti do mola, iskrcaće se Niko, bogati povratnik iz Amerike, iskvaren kapitalom i svetom, kome je profit jedini bog.
Dotadašnji mirni život suseda iz male primorske zajednice će se promeniti iz korena i stare rane i gresi će izaći na površinu, što zbog pohlepe kapetana Frana Dražića (Goran Grgić), koji obećava Niku kćer Anicu (Lara Nekić), zaljubljenu u siromašnog Ivu, što zbog “tajkunovog” obećanja lokalnim mladićima da će ih odvesti u Ameriku (neprestano deli brodske karte), a najpre zbog tragedije, koju Jele skriva u tom zabitom mestu već dvadeset sedam godina o poreklu i “prokletstvu krvi” svog jedinca, Iva…
Goran Višnjić i Zrinka Cvitešić, Foto Marko Ercegović
Akteri u furioznom ritmu ambijentalne predstave, strasti ekvinocija i morskoj oluji nemaju ni šansu da izvedu delikatne valere. Kao na dlanu, igraju kolektivno, harmonično, uigrano, s punom koncentracijom i uverljivošću. Ivo Vojnović duboku karakterizaciju zadobija precizno srezanim dijalogom, iz koga sve saznajemo. Iako se bore sa silama prirode, u Posatu i u Vojnovićevij drami, njegovi “junaci” zadržavaju svoj karakteristični znak, originalni za podneblje koje ih je formiralo, čineći iluziju stvarnog života još stvarnijom – Vlaho Slijepi u tumačenju karakterističnog Mara Martinovića, Pavo (Joško Ševo), sa tačnim odlikama mentaliteta primorca, Kata, njegova žena, Olivera Baljak, poštarica Marija, markantna Perica Martinović,a onda i ostali (paroh, Branimir Vidić i Toni Perović, Toni Kukuljica). Tačno, precizno i mudro vođeni gotovo filmskom Dolenčićevom režijom, svojim melodičnim govorom (jezički savetnik Maro Martinović) donose sliku davnih događanja, savremenih u svojim posledicama. Najzad, iz Festivalskog ansambla, odlično odabranog, izdvajaju se, osim antički upečatljive Jele i Kapetan Gorana Grgića, precizan i odmeren. Anica, jaka u svom očaju, ali i u hrabrosti da sve napusti zbog ljubavi. Ivo, koji odlučuje svoju sudbinu i Niko, zlotvor, prevarant i kapitalista bez srca i milosti, koga Goran Višnjić igra jednostavno, realistički, bez transformacija, na istoj, tačnoj, uverljivoj noti svog niskog karaktera, jednakog i kad je zaveo Jele, i kada hoće da uništi Iva, uprkos svemu…
Letnje igre su dobile još jedan hit.
Preporučujemo