(DO)DIRNUTI “autoritativnim i nežnim dodirom njenog glasa”, znalci su Sofiji Knežević odavno, već na prvo slušanje, proricali sjajnu budućnost na džez sceni. To se predviđanje odavno počelo da ostvaruje i preraslo u sadašnjost prepunu nagoveštaja još blistavije budućnosti.
Lumpkin Jazz Series
A ta je sjajna sadašnjost Sofije Knežević – ili Sofije Džez, kako glasi njeno umetničko ime, zvučnije i tačnije od svakog si-vija, takva da praktično garantuje ostvarenje još jednog “proročanstva”, objavljenog na Si-En-Enu, koje doslovce glasi ovako: “Kada se džez fanovi budućnosti osvrnu na ovu eru, verujem da će Sofi Džez biti istaknuta kao jedan od najboljih vokala naše generacije”.
Ne postoji niko kao ona – izuzetna muzikalnost i profesionalizam, neustrašiva i kreativna, Sofija je neverovatna, jedan od najboljih vokala današnjice, čije pevanje vas opija kombinacijom moći i senzibiliteta. Dok je njen vokal duboko povezan sa tradicionalnim zvukom, njen improvizacijski virtuozitet i kreativnost oduzimaju dah…
Ovo su tek neki, nasumice izdvojeni, iz mora superlativa koji poput eha prate glas ove umetnice od samih početaka – od trenutka kada se jednog leta sredinom devedesetih malena Sofija, čuvši glas velike Ele Ficdžerald, zauvek nepovratno zaljubila u ono što će joj postati strast, životni poziv, profesija, pa i nadimak – Džez.
Od tada su i školovanje i profesionalni razvoj, i karijera, ove devojčice iz umetničke porodice, tekli brzometno – posle dve godine u školi “Dr Vojislav Vučković” postala je najmlađi brucoš na džez odseku čuvenog Univerziteta za muziku i dramske umetnosti u Gracu, u klasi Dena de Rose (prethodno stigavši i da sa tek petnaestak godina nastupi sa svojim profesorima, odreda džez legendama, u isto tako legendarnom klubu “Buhe”). Neumorno radeći na sebi stekla je status jedne od najboljih, one koja sa punim pravom nosi umetničko ime “Džez”, ovenčana je nizom najuglednijih priznanja a danas, nakon 13 godina života u Njujorku, ova vrsna pevačica i tražena kompozitorka već punih 12 godina nosi i zvanje profesora pevanja u Music School of New York City, ambasadorka je ICAF (Internacionalna fondacija za decu i umetnost), te još nekoliko fondacija i organizacija…
– Bila sam dosta mlada ali i dosta gladna, što bi rekli Amerikanci za veliku ambiciju. Možda sam prebrzo ušla u tu vrstu ozbiljnog života i karijere, ali sam jako puno uradila za malo vremena i ne mogu da se požalim. Moj cilj je meni oduvek jasan, i ostao je isti, samo blago menja oblike. Želela sam da predstavim široj publici muziku koja ima i uticaj naše tradicije – reči su kojima Sofija Džez danas, u razgovoru za “Novosti”, sagledava i sumira svoj životni i profesionalni put.
Oduvek je takođe znala, otkriva nam, da “pripada Njujorku”, a i on je otpočetka pripao njoj – najpre se to obostrano pripadanje odnosilo pre svega i samo na muziku i karijeru, ali otkako je sa muzičarem Eliotom Mejsonom tamo zasnovala i porodicu, Sofijina vezanost uz “Veliku jabuku” dobila je i nove, dublje dimenzije, a njen život i sasvim nove prioritete, težnje i ciljeve.
Uporedo sa tim, stigla je Sofija Knežević da nastupi sa džez velikanima današnjice, da napiše muziku za više filmova, među njima i za dokumentarac o sopstvenom životu – ali i da, uz Anđelinu Džoli i Marinu Abramović, postane deo filma Hermana Vaskea “Duh Balkana”. Sa svojim suprugom pisala je muziku i tekst za Crystal Bridges muzej u Arkanzasu i MoMA Muzej moderne umetnosti u Njujorku, komponovala za njujorški Theater 13 (kao njihov umetnički direktor), kao i za Island Dreams Entertainment, a otkriva nam da odnedavno sarađuje i sa velikim “Vorner Brosom” na animiranom projektu o čemu će tek biti reči… Volela bi, otkriva nam i to, da jednog dana održi i kakav masterklas na našem FMU, na odseku za džez u čijem je osnivanju uzeo učešća i Sofijin profesor i dobar prijatelj, velikan džeza i virtuoz na trubi Stjepko Gut. Nema sumnje da će i te svoje želje, i ciljeve, ostvariti, kao neko ko je (onako, usput) dospeo i da se upiše među “30 ispod 30” – trideset izabranih, najuspešnijih ljudi mlađih od 30 godina, ali i da postane treća na listi najlepših žena sveta magazina “Kosmopoliten”, ali i da “uđe” u enciklopediju “Serbian jazz, bre”.
Za Sofiju Džez, ženu koja izmiče ograničenjima – ma koja vrsta muzika jeste, ili bi mogla biti doživljena kao – džez, koji i obožava zbog bezbrojnih upliva, slobode ekspresije i izmicanja šturim definicijama i ogradama žanra.
Evolucija glasa
TREĆA moja knjiga u seriji “Evolucije glasa” (Hipnotes Publishing), pod imenom “Umetnost zvuka”, daje sažet uvod u vokalnu mehaniku, boju vokala, izraz, akustiku i ličnu ekspresiju, u kombinaciji sa mentalnim, fizičkim i imaginacionim veštinama potrebnim da bi se razvio dinamički nastup. Kroz jednostavne vežbe i grafička objašnjenja, tekstovi imaju vrlo uravnotežen i pristupačan pedagoški pristup koji pomaže u razvijanju analitičkog razmišljanja, koje naglašava beskonačni potencijal instrumenta – ljudskog glasa.