Sećanje

AKO je Teodor Ruzvelt u pravu oko istorije, ona se ponavlja ali svaki put više košta. Ivo Pejaković, dugogodišnji direktor JU Spomenpodručja Jasenovac, koji je podneo ostavku jer više nije mogao da se bori sa revizionizmom oko stradanja Srba zasad je jedini koji je platio najnoviju sramotu Zagreba.

Ali, to neće biti jedina “hrvatska cena”. Vlada Plenkovića, kako je upravo otkriveno, pre osam meseci uspela je “da otkači” čuveni Muzej Holokausta iz Vašingtona kada je ova institucija htela da u Spomen-kompleksu na Savi organizuje izložbu “Neki su bili susedi”. I da bude do kraja jasno: muzej iz Vašingtona je na turneju koja prikazuje užase pogroma nad Jevrejima krenuo nakon što su Jevreji krenuli na Gazu. Izložba je prikazivana u zemljama poput Mađarske, Litvanije, Letonije, Poljske… a u njenom sastavu je trebalo da budu i panoi sa svedočanstvima stradanja domicilnog, nejevrejskog naroda sa tog područja.

U Hrvatskoj nad Srbima. Mađarima, Litvancima, Poljacima nije sporno da su nacisti ubijali sve koji nisu bili “rasno čisti”, u Hrvatskoj je sporno jer su sa druge strane mrtvi Srbi. I kako objasniti Vašingtonu? Govorom Hajnriha Himlera iz oktobra 1943. u Poznanju gde je sažaljevao svoje SS-trupe “jer neće biti deo zvanične istorije”. Himler je saosećao sa izazovima sa kojima su se SS-dželati “sretali” u izvršavanju “veoma teške” misije: “Većina vas zna šta znači kada 100 leševa leži zajedno, kada 500 leži tamo ili kada 1.000 leži vamo… Ovo je nikada napisana strana istorije i nikada neće biti napisana stranica slave”. Stenograf Himlerovog govora bio je dokaz u Nirnbergu da su svi nacisti znali šta rade! I eto. Ponovo su se sreli ubijeni Srbi, vašingtonski muzej i hrvatska država. Kada je taj muzej otvoren 1993. u aprilu, Franjo Tuđman je bio među gostima – iz Srbije nije niko. Istina, Simon Vizental je na svečanosti pitao Efraima Zurofa “Ko je pozvao ovu b….?” I na tom se završilo! U stvari – nije.