NAJVAŽNIJI sastojak pogonskih baterija Hitlerovih podmornica bio je antimon iz Srbije, ali vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO) to nisu znali kada su 1942. napali rudnik u Lisi. Njihov cilj je bio veliki pogonski kaiš rudničkog postrojenja od koga su napravili opanke za bosonoge četnike!
vikipedija, arhiva Novosti
– Iako je JVuO tokom okupacije nastojala da izbegne veće sukobe sa Nemcima, jer bi takve akcije uslovile masovne odmazde, do manjih borbi ipak je dolazilo. Ponekad su ti sukobi imali neobičnu motivaciju. Osim što im je nedostajalo oružja i municije, ravnogorci nisu posedovali ni uniforme, pa čak ni obuću. Vojnici su leti i mogli da budu bosi, ali sa prvim hladnijim danima taj problem postajao bi veoma ozbiljan. U siromašnijim krajevima nisu imali mogućnosti da naprave ni opanke – kaže istoričar dr Miloš Timotijević, čija istraživanja prikazuju tajnu istoriju Drugog svetskog rata.
vikipedija, arhiva Novosti
Tako je otkrio da je poručnik JVuO Dačo Simović na području Dragačeva početkom oktobra 1942. molio nadređenog kapetana Zvonka Vučkovića da mu dostavi bar sto pari opanaka iz Takovskog sreza, koji je bio bogatije područje, posmatrano iz dragačevske perspektive.
– Simović je imao i alternativni predlog: obuća je mogla da se napravi i od gume a za “sirovinu” je trebalo da posluži veliki pogonski kaiš, 100 metara dugačak i metar širok, iz rudnika antimona u selu Lisa. Rudnik je u to vreme imao malobrojno obezbeđenje, uglavnom Ruse belogardejce – kaže dr Timotijević.
vikipedija, arhiva Novosti
Ravnogorci nisu ni slutili kakvu će štetu naneti Nemačkoj zaustavljanjem eksploatacije antimona u Lisi, u trenutku kada je on bio neophodan podmornicama Trećeg rajha.
– Nemačke podmornice imale su značajnu ulogu u borbama na Atlantiku 1942. godine. Strategija neograničenog podmorničkog rata trebalo je da preseče savezničke pomorske linije snabdevanja i dotok ključnih sirovina i materijala iz Severne Amerike u Veliku Britaniju i Sovjetski Savez. Podmornice su bile tehnološki napredne mašine koje su za svoje funkcionisanje koristile baterije sa legurom olovo-antimona. Jugoslavija je već između dva svetska rata bila najveći evropski i četvrti svetski proizvođač antimona, a tokom rata, rudnici antimona u Srbiji zadovoljavali su čak do 62 odsto nemačkih potreba. Zbog ratnih operacija tokom ustanka u Srbiji samo je rudnik u Lisi neprekidno radio – objašnjava dr Timotijević.
vikipedija, arhiva Novosti
Antimon je bio posebno značajan te 1942. zbog situacije na Afričkom frontu gde su savezničke snage porazile Romelov ekspedicioni korpus, pa je porastao značaj balkanskog ratišta.
– Akcija protiv generala Mihailovića na području Srbije postala je prioritet jer su Nemci bili svesni da je i minimalno postojanje njegove organizacije za njih potencijalno velika opasnost, jer je uvek postojala mogućnost za ustanak u slučaju poraza nacista na velikim frontovima. Zato su tokom leta pomenute godine planovi za eliminaciju bosonogih ravnogoraca razmatrani u samom vrhu Trećeg rajha, za šta je trebalo da se upotrebi 7. brdska SS divizija “Princ Eugen”. Ravnogorci su istovremeno kovali planove kako da se obuju do jeseni. Kapetan Vučković je prihvatio predlog o napadu na rudnik Lisa zbog pogonskog kaiša pogodnog za proizvodnju opanaka – kaže dr Timotijević.
vikipedija, arhiva Novosti
Ravnogorci su u noći između 15. i 16. oktobra 1942, između 23.30 i jedan sat iza ponoći, upali u rudnik antimona.
– Pre toga izvršene su “pripreme”: dobro su napili Ruse kako bi izbegli žrtve u eventualnoj borbi, a malobrojna nemačka posada nije bila u stanju da im se odupre. Tokom napada JVuO Rusi su simulirali borbu pucajući u vazduh, da ih Nemci ne bi optužili za saučesništvo. Centralna zgrada fabrike, magacin i električna centrala poliveni su sirovim uljem i zapaljeni, a pogonski kaiš zbog koga je napad i organizovan lako je skinut sa mašina i odnet u šumu – opisuje dr Timotijević.
vikipedija, arhiva Novosti
Bez te “sirovine za opanke” rudnik nije mogao da radi.
– Pošto je antimon bio veoma važan za nemačku ratnu privredu, za diverziju se zainteresovao i Hitler, uz energično traženje objašnjenja uzroka nedovoljne zaštite rudnika, kao i stroge zahteve za buduće mere obezbeđenja. Nemačka okupaciona uprava je zbog napada na rudnik naredila još strožu organizaciju komandovanja u Srbiji. Udar na rudnik registrovale su i britanske obaveštajne službe, kao primer aktivnosti snaga generala Mihailovića na terenu zapadne Srbije i akciju koja je naljutila Hitlera – navodi dr Timotijević.
Foto Profimedija
Zbog obustavljene proizvodnje antimona Nemci su pokrenuli teške represalije na teritoriji Dragačeva.
– Zapalili su sedam domova u Kotraži, ravnogorci su imali podatke o 32 streljane osobe, kao i o planovima okupatora da spali 300 kuća. Nemci su pretili streljanjem 100 ljudi za svaku eventualnu akciju onesposobljavanja pruge koja je vodila do rudnika, a za oštećenje mosta pretili su streljanjem 50 ljudi. Dugački pogonski kaiš ubrzo je pak “pretvoren” u obuću – gumene opanke, koje su koristili seljaci, pripadnici JVuO na prostoru Dragačeva. Bio je to i glavni trag za nemačke agente. Jedan nemački dostavljač je na pijaci u Požegi primetio dva seljaka iz Lise sa neobično debelim đonovima na opancima i oni su odmah uhapšeni, a zatim i streljani – kaže dr Timotijević.
OBNOVLjENA PROIZVODNjA
NEMCI su oko Božića 1943. postavili novi kaiš u rudniku Lisa i proizvodnja antimona je obnovljena punim kapacitetom, ali je ubrzo smanjena zbog napada partizana, kaže dr Miloš Timotijević:
– Početkom decembra 1943. general Mihailović imao je nameru da na predlog američke vojne misije napadne rudnik u Lisi, ali britanski obaveštajni centar u Kairu zabranio je ovu akciju koja je mogla da potvrdi lojalnost generala zapadnim saveznicima, baš u trenutku kada je Čerčil insistirao da se JVuO zbog pasivnosti u borbi protiv okupatora odbaci u korist Tita i partizana. Ali, to je jedna druga priča.