U SELU Ojkovica kod Nove Varoši, već pet godina mladi sa smetnjama u razvoju i članovi njihovih porodica bave se povrtarstvom: sade šargarepu, kupus, grašak, peršun, zelenu salatu… Okupljeni oko Humanitarne organizacije “Divovi Zlatara” trude se da steknu radne navike, ali i staž neophodan za penziju.

ЗЛАТНИ ПЛОДОВИ ЗЛАТАРСКИХ ДИВОВА: Већ пет година једна нововарошка хуманитарна организација окупља и помаже особе ометене у развоју

Privatna arhiva

– Jedina smo humanitarna organizacija koja radi sa osobama sa smetnjama u razvoju u opštini Nova Varoš, a izbor baštovanstva nije slučajan – kaže Dunja Ristanović koja vodi ovu HO. – Kontakt s prirodom, rad na otvorenom i briga o biljkama pozitivno utiču na njihovo fizičko, mentalno i emocionalno stanje. Aktivnosti u bašti im poboljšavaju motoričke veštine i fizičku kondiciju, smanjuju stres i povećavaju samopouzdanje. Istovremeno stiču znanje o biljkama, ekosistemima, vremenskim uslovima i principima održive poljoprivrede.

Dunja i njen suprug su pre pet godina odlučili da napuste Beograd i dođu u Ojkovicu. Ona je ubrzo osnovala HO, a “Divovi Zlatara” danas vredno rade na dva projekta: prikupljaju lekovito bilje i bave se uzgojem poljoprivrednih kultura po ekolokim principima.

Privatna arhiva

Tekst potpisa

Podrška od dobrih ljudi

 

NAPRAVILI smo radni poligon, našu biobaštu na Zlataru. A, podršku dobijamo od komšija i drugih dobrih ljudi koji su prepoznali značaj ovakvog udruživanja. Jedan od ciljeva naše organizacije je da Nova Varoš u Srbiji postane opština sa najvećim brojem zaposlenih osoba sa smetnjama u razvoju – kaže Dunja Ristanović.

Timski rad, kaže naša sagovornica, omogućava osobama sa smetnjama u razvoju da razviju socijalne veštine i osećaj zajedništva, a briga o biljkama pruža im osećaj odgovornosti i uspeha, što je ključno za razvoj samopouzdanja i samostalnosti.

– Život je ovim mladim ljudima, nažalost, postavio mnogo izazova. Okruženi su predrasudama. Poslodavci radije plaćaju posebne doprinose, nego što zapošljavaju ljude iz ranjivih grupa. Njihovi roditelji strahuju šta će biti sa decom kada njih ne bude. Taj strah se smanjuje ako ih naučimo kako da odgaje i naprave hranu. Zato smo zajedno sa njima i njihovim porodicama preuzeli stvar u svoje ruke – kaže Dunja.