DANE Dostojevskog u Optinoj pustinji – tradicionalnu manifestaciju koja se u slavnom ruskom manastiru održava sa blagoslovom Njegove Svetosti patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, upotpunila je ove godine i jedna pozorišna predstava!
Rusku kulturu predstavljali su najveći umetnici, operski pevači, horovi poput čuvenog Hora Sretenjskog manastira, ali kultno delo velikana na sceni je oživeo veliki ansambl beloruskog teatra, predvođen našom rediteljkom Ivanom Žigon. Sve to, uz učešće Alekseja, prapraunuka Fjodora Mihailoviča – i to upravo u roli onoga čijim su se senima nekoliko dana klanjali učesnici programa, čije ime manifestacija i nosi, onoga iz čijeg nam je pera i darivano delo odigrano u jednoj od najvećih ruskih svetinja, pred oko hiljadu ljudi… Beloruski Nacionalni akademski deamski teatar “Maksim Gorki” na Dane Dostojevskog je prispeo sa jednom od najatraktivnijih predstava iz svog repertoara – “Idiot” u režiji Ivane, odnosno “Steve i Ivane Žigon” kako ističe naša umetnica.
– U tom uzvišenom duhovnom prostoru Optine pustinje, bilo je sasvim vidno, ujedinjene su Rusija, Belorusija i Srbija. Ujedinile su nas naša vera, naša ljubav prema lepom i naša umetnost – navodi Ivana. – Ono najverovatnije je to što smo zaista, u najdubljem umetničkom i duhovnom smislu, bili svi zajedno. Jer igrati Dostojevskog u najvećoj ruskoj svetinji, već je samo po sebi neverovatno, a ispostavilo se da je Ivana ovoga puta imala podršku čak dvojice svojih Steva – svog sina, sasvim slučajno, i na sceni, a svog velikog oca iz nekih viših, duhovnih dimenzija… Rediteljka, koja se rada na predstavi “Idiot” prihvatila vođena očevim zavetom da bi, pošavši od Strvine adaptacije i dramatizacije, stvorila nešto što umnogome nadilazi “rimejk”, za “Novosti” otkriva:
– Ogroman ansambl od čak šezdesetak ljudi, od čega četrdesetak glumaca, došao je iz Minska, i radio nekoliko noći ne bismo li stvorili, sagradili tu posebnu svetlost neophodnu da bi se osvetlio kosmos Dostojevskog. I srpski režiseri Stevo i Ivana Žigon takođe su bili tu, zajedno – iako je Stevo tamo negde, daleko, a ja ovde, na Zemlji. A upravo to naše zajedništvo na jednom duhovnom nivou i jeste sama suština poimanja Dostojevskog, ta borba da se ne optužujemo i da poštujemo njegovu krilaticu da će lepota spasiti svet, što znači da će ta spasavati i kultura i umetnost. I da je osećanje prema drugom čoveku – ono što danas tako pogrešno nazivaju empatijom da bi nas udaljili od reči saosećanje i sastradanije – da će jedino saosećanje moći da bude izlaz i spasenje za čoveka, za čovečanstvo. Tako govori Dostojevski u “Idioti”.
Predstava koja se bavi “istinskim slovenskim vrednostima”, u trenutku kada se na Zapadu zabranjuju ruska kultura i umetnost aktuelnija je no ikada, a knez Miškin “poput superheroja naše civilizacije, a nasuprot Supermenu koji donosi silu, (do)nosi mir, dobrotu i brigu, čak i za svoje neprijatelje”, navodi rediteljka.Inače, ulogu Fjodora Dostojevskog, dopisanu specijalno za ovu dramatizaciju, na festivalu je odigrao piščev prapraunuk Aleksej – koji je sa porodicom prisustvovao premijeri u Minsku februara 2023. Od tada je “Idiot” postao jedna od najnagrađivanijih predstava na repertoaru teatra “Gorki”, nagrađivana i od struke i od publike, a ovog januara ovenčana i specijalnim priznanjem predsednika Lukašenka.
Hrast u Aleji Dostojevskog
NAJVEĆI filozofi i teolozi nekoliko su dana u Optinoj pustinji govorili o velikom piscu, a našoj umetnici pripala je čast da, sa njima zajedno, posadi hrast sa tablicom, koji će u aleji posvećenoj Dostojevskom nositi ime Žigona.
Vatreno krštenje u Optinoj pustinji
REDITELjKA otkriva još jedan kuriozitet večeri, osim učešća Fjodorovog potomka u ulozi Dostojevskog:
– U epizodnoj ulozi oficira našao se, igrom slučaja, moj sin koji nosi ime svog dede, velikog Steve Žigona, i simbolično dokazao da smo svi bili zajedno, tih prazničnih dana.