Kompanija „Rio Tinto” je samoinicijativno objavila Nacrt studije o uticaju projekta „Jadar” na životnu sredinu. Potez je kombinacija preduzetničke hrabrosti za prihvatanje rizika i težnje da se otklone brojne nedoumice i ospore negativni stereotipi o mogućnosti rudarenja litijuma u Srbiji.
Inače, sama studija o uticaju projekta na životnu sredinu zakonski je nužan deo postupka realizacije projekta.
Ova studija je odgovor na pitanje o mogućnosti praktične realizacije koncepta socijalno odgovornog rudarstva u našoj zemlji. Koncept socijalno-odgovornog rudarstva je koncept rudarstva koji nedvosmisleno i efikasno vodi računa o vodi, vazduhu, zemljištu, biodiverzitetu i kulturnom nasleđu lokalne zajednice u kojoj se realizuje rudarska delatnost.
Zaključak studije je da je u Srbiji koncept socijalno odgovornog rudarstva moguć, tačnije da je on praktično i dugoročno održiv. Rečju, iz Studije uticaja sledi da projekat „Jadar” isključuje niz ekoloških rizika po lokalnu zajednicu i državu Srbiju u celini.
Studija uticaja na životnu sredinu kompanije „Rio Tinto” je sveobuhvatna, detaljna, precizna analiza i predlog praktičnih rešenja.
Ona je proizvod višegodišnjeg rada domaćih i stranih univerzitetskih profesora i eksperata. Pored ostalog, navedena studija obuhvata i preko 20.000 konkretno sprovedenih empirijskih istraživanja iz različitih oblasti relevantnih za realizaciju projekta „Jadar”.
Dakle, po strukturi, metodologiji i praktičnim ishodima, Studija uticaja na životnu sredinu nije nikakva ad hok improvizacija, niti je marketinško-politički instant projekat, već sistematski vođeno naučno istraživanje koje je testiralo sve relevantne parametre za realizaciju projekta „Jadar” od geoloških, hidroloških, inženjerskih zaključno sa ekološkim.
Projekat „Jadar” je nesumnjiva razvojna šansa države Srbije i lozničkog kraja. Reč je o najvećoj direktnoj stranoj investiciji koja nosi potencijal za multiplikaciju ekonomskih koristi za čitavu državu i društvo. Investicija kompanije „Rio Tinto” u rudnik iznosi preko dve milijarde evra, precizno 2,55 milijardi evra, uz procenjenu korist za budžet Srbije od 180 miliona evra godišnje od poreza i doprinosa na plate. Budžet opštine Loznice, zahvaljujući rudniku litijuma i borata bi bio bogatiji za oko 25 miliona evra. Ova suma novca bi unapredila lokalnu putnu infrastrukturu, škole, bolnice i ostale aktivnosti.
Otvaranje rudnika podstaklo bi i otvaranje fabrike jonsko-litijumskih baterija u našoj zemlji. U Srbiji već postoji fabrika litijumsko jonskih baterija „Elen Es” u Subotici, a u planu je izgradnja fabrike slovačkog „Inobata”, koja bi po obimu proizvodnje mogla da proizvede dovoljno baterija i za pokretanje industrije električnih automobila i značajan napredak u elektronskoj industriji.
Ne treba zaboraviti, da je kompanija „Stelantis” predvidela i proizvodnju električne „fijat pande”, što dodatno ojačava tezu da bi se projektom „Jadar” stvorio prostor za čitav privredno-naučni ciklus baziran na efikasnoj upotrebi prirodnog resursa u cilju ekonomskog i društvenog blagostanja uz nedvosmisleno uvažavanje najviših domaćih i evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine. Privredni ciklus baziran na upotrebi prirodnog bogatstva naše zemlje sam po sebi negira osnovanost tvrdnji da rudarenje litijuma i borata Srbiju čini kolonijom „Rio Tinta” i EU.
Istina je da od srpskog litijuma uzajamnu korist imaju i Srbija i „Rio Tinto” i EU.
Deblokada projekta „Jadar” suštinski povezuje Srbiju i EU u oblasti kritičnih sirovina i minerala. Ovo pored ostalog znači da bi naša zemlja usvajala i postepeno samostalno osvajala znanja i veštine iz inovativnih tržištu neophodnih tehnologija.
Uostalom, u ovom trenutku u EU, koja je naš najveći ekonomski partner u svetu, aktivno je dvadesetak projekata usmerenih ka eksploataciji litijuma. „Baterijski pasoš” koji je uvela EU dodatna je garancija da će se rudarenje litijuma sprovoditi prema najvišim evropskim ekološkim standardima. „Baterijski pasoš” je sertifikat da je jonsko-litijumska baterija podesna za evropsko tržište ako su njene sirovinske komponente dobijene u skladu sa ekološkim standardima EU. Konkretno, ako litijum koji je deo jonsko-litijumske baterije nije dobijen u skladu sa ekološkim standardima naše zemlje i EU, onda ni proizvođači baterija neće kupovati sirovinu od „Rio Tinta” ili bilo koje druge rudarske kompanije. Ovo konkretno znači da je u ekonomskom interesu „Rio Tinta” da rudarenje litijuma bude ekološki ispravno jer nema profita od prodaje sirovine koju bi eksploatisali u lozničkom kraju.
Jednostavnije rečeno, nema rudnika pre zadovoljenja ekoloških standarda EU i domaćeg zakonodavstva.
Odjeci i reagovanja na objavu Studije uticaja projekta „Jadar” na životnu sredinu nisu dorasli ozbiljnosti teme i složenosti dileme. Politička polarizacija, kontinuirano proizvođenje i reprodukcija negativnih stereotipa uz neizbežno poigravanje sa strahovima čoveka za život, vodu, vazduh i tlo koje naseljava.
Kritički diskurs nije obeležila razumna i principijelna korektivna kritika projekta fokusirana na nedorečenosti i korektivne nedostatke uz predlog rešenja. Kritički diskurs u slučaju projekta je „Jadar” je klevetnički, medijski otrovan, sveden na dnevnopolitičku ravan. Ambiciozna opozicija i njena NVO i medijska „konjica” diskusiju o projektu „Jadar” sveli su dva paralelna „medijska krstaška rata” – „rat” protiv „Rio Tinta” i opsesivno-kompulzivni medijski obračun sa predsednikom Srbije.
„Prljavi dogovor Vučića i Zapada”, tačnije „tolerancija” Zapada za „Vučićevu diktaturu i cenzuru” plaćena je „litijumom”. Matrica medijske fame je ista samo što je litijum zamena za Kosovo. S druge strane, „Rio Tinto” je predstavljen kao „rudarska verzija Al Kaide”, koja sprema ekološku apokalipsu i pretvara suverenu Srbiju u koloniju. Nepregledna mreža dezinformacija i medijsko-političkih, ali i kvaziekspertskih analiza, potpuno je blokirala nužni dijalog na relaciji država – „Rio Tinto” i javnost. Umesto debate u kojoj dominira autoritet argumenta i dobra volja da se postupak rudarenja saobrazi sa domaćim i EU ekološkim standardima, kritički deo javnosti sprema se za bizarno spajanje Vidovdana i „antilitijumske revolucije”. Antilitijumski Vidovdan događa se u trenutku kada se u Evropi aktivno radi na 14 rudarskih projekta, koji su dopunjeni i sa projektima za otvaranje postrojenja za preradu rude i planom da se do 2030. godine na evropskom kontinentu otvori još 30 gigafabrika za litijumsko-jonske baterije. Politički interes opozicije je zamaglio potpuno neposredni horizont mogućeg društveno-ekonomskog i tehnološkog razvoja.
I najzad, budući da je zelena tranzicija neminovnost, postavlja se pitanje da li će Srbija uvoziti sirovine, baterije ili električne automobile i ostale neophodne proizvode bazirane savremenoj „zelenoj tehnologiji” ili će imati lidersku poziciju u regionu i kao snabdevač važnim sirovinama i proizvodima koji počivaju na njima.
*politički analitičar