UGLEDNI advokat i strastveni ljubitelj umetnosti Veselin Cerović godinama istražuje zagonetni vajarski rad za koji veruje da bi mogalo biti delo samog Leonarda da Vinčija. Intrigantni simboli i izuzetna veština izrade ukazuju na rukopis vrhunskog umetnika, a bareljef nosi uklesanu 1491. godinu i inicijale “LV”, rasute na više mesta.
V Danilov
Cerović nam je ispričao da je početkom 1971. godine u Beogradu, u salonskom stanu jedne beogradske dame, otkrio bareljef koji je njen suprug, srpski diplomata, doneo između dva svetska rata iz Rima. I tada je bio zadivljen lepotom dame, iako na njenom licu ili naličju nije mogao da uoči ijedan znak, niti slovo koje bi ukazivalo na autora.
Privatna arhiva
– Delovala mi je zagonetno sa poluotvorenim očima i nedokučivim pogledom – kaže Cerović. – Bila je prekrivena bojom bronze koja je skrivala njene tajne. Gospođa, koja mi je pokazala portret, dozvolila mi je da ga očistim. Kada sam počeo da čistim boju sa lica Madone, pomislio sam da je to susret sa Bogom, a ne sa vajarom koga tražim. Na vrhu čela, nazirao se bled i nejasan profil mladog čoveka duge kose i brade. Oprezno sam uklanjao boju i prvi utisak je izazivao sumnju da je u pitanju lik Hrista. Bio je neprimetan, skoro pokriven kovrdžavom kosom, oivičen trakom dame. A, onda sam otkrio godinu 1491, pa inicijale LV, koji su se nalazili pored malog profila. Prepoznao sam već poznate Leonardove inicijale. Uveličavajućim staklom gledao sam godinu i nepoznati, ali primetan profil mladića.
Privatna arhiva
VOLEO JE I GERING
- PRONOSE se priče kroz vreme da je Leonardo izvajao dva bareljefa, kojima se gubi svaki trag – kaže Cerović. – Ovaj bareljef oduševio je i Hermana Geringa, koji se posle atentata sklonio u Rim. Gering je bio toliko oduševljen ovim vajarskim delom da ga je fotografisao, a deceniju kasnije organizovao je “lov” na njega. Tri puta je posetio Beograd, a tokom dve posete pitao je svog “čoveka od poverenja”, koji je stanovao prekoputa Narodnog muzeja, da li ima saznanja o Donatelovoj Madoni. Bio je uveren da ju je Donatelo uradio.
Posle toga je delo, u dogovoru sa vlasnikom, pokazao akademiku Dejanu Medakoviću koji je izneo svoje zapažanje da je u pitanju renesansa, da je izvajana verovatno dvorska plemkinja kao model za Svetu Ceciliju. Takođe je potvrdio da je Leonardo ostavljao na svojim delima inicijale LV i L, a na malom profilu uočio je da predstavlja lik velikog renesansnog umetnika iz mlađih godina. Video je i stilizovano slovo “l” na profilu dame koju prate alhemijski simboli. Predložio je Medaković da se izvrši kompleksna analiza ovog, po njegovom mišljenju, misterioznog dela. Smatrao je da bi trebalo izvršiti hemijsku analizu laka kojim je vajar premazao lice dame kako bi ga zaštitio. Stručnjaci za renesansno umetnost, govorio je, trebalo bi da uporede izvajanu damu sa Madonama koje je Leonardo naslikao a koje se čuvaju u svetskim muzejima. Istakao je lepotu lica, usana, liniju čela, konture nosa i dubinu i lepotu zagonetnog pogleda dame. Do danas ovo delo nije odneto na ekspertizu, a advokat Cerović objašnjava:
– U Srbiji nemamo stručnjake za renesansno vajarstvo. Nema ih ni u mnogim drugim državama. Jedino bi italijanski stručnjaci mogli da potvrde autentičnost. Ekspertiza je složena i skupa, a u međuvremenu sam se toliko vezao za ovo delo da mi se čini da nemam snage da ga otuđim od sebe i nakratko.
Foto Profimedia
Da se ne bi izgubio trag dragocenog otkrića, advokat Cerović je čak napisao knjigu “Tajna beogradske Madone – testament lepote Leonarda da Vinčija”. Knjiga je svoje mesto nešla i u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, a Cerović je nastavio da čisti lice “Beogradske Madone”, kako ju je nazvao.
– Iskristalisao se hermelin na levom ramenu dame – govori nam. – Kruna koja se nalazi na glavi Madone podseća na mesečev srp, a Leonardo je za nju govorio da je simbol ženske nevinosti i lepote. Veoma je bitna simbolika, Leonardo je, kao vrhunski alhemičar, spojio cveće i lišće sa mesečevim menama. Dama iskovana u srebru je sva u mesečevim menama i zvezdama.
Cerović kaže da je bilo mnogo pokušaja da se ovo vajarsko delo Leonarda kopira.
– Teško je iskopirati sve simbole velikog umetnika, kao i lakove koje je koristio. Dešava mi se da pomislim da sam čisteći delo potpuno skinuo lak, a onda se on posle desetak dana ponovo pojavi. Leonardo je od cvetova iz Toskane pravio crveni i žuti lak, koji su neuništivi. Bio je veliki alhemičar. Na licu Madone pronašao sam i malog medvedića, što je, takođe, karakteristično za Leonarda.
Cerović, čini se, nema dilemu da je delo Leonardovo, samo se dvoumi da li je “iskovao” Ceciliju Galerani ili Beatriče, njegovu zakonitu ženu.
– Ovo otkriće spaja Beograd sa starom Evropom i svetom koji poseduje i voli Leonarda – zaključuje Cerović.