ONI su Jakov Đondović, učenik trećeg razreda Matematičke gimanzije i Petar Tolimir, druge godine Gimnazije “Ruđer Bošković” i najbolji su na Starom kontinentu iz geografije. Kao članovi Regionalnog centra za talente “Nikola Tesla”, na evropskoj olimpijadi, koja je prošle nedelje završena na Kopaoniku, osvojili su zlatne medalje među seniorima i juniorima, u jakoj konkurenciji 140 učesnika iz 14 zemalja.
Foto: D. Milovanović
Gimnazijalci iz Beograda bili su gosti naše redakcije. U razgovoru su nam otkrili da zadaci nisu bili laki, kao i da su se za takmičenje pripremali nekoliko meseci. Najveći konkurenti su im bili vršnjaci iz Kazahstana. Test se sastojao iz tri dela.
– Prvo smo pisali rad, što zahteva odlično znanje iz svih oblasti geografije, jer ne znamo unapred šta je tema – pojašnjava nam Petar. – Zatim smo imali terenski rad. Otišli smo u šumu na Kopaoniku, gde smo slušali kratko predavanje sa brojnim podacima. Mogli smo da pišemo beleške. Imali smo određeno vreme da zapamtimo sve te podatke i odgovorimo na pitanja. Usledila je topografija, računanje gde je potrebno znanje iz matematike. Poslednji je bio multimedijalni test, koji je meni bio najteži, jer se smenjuju slajdovi i pitanja, a vreme za odgovore je ograničeno.
Njegov stariji kolega iz Centra se, pored evropskog zlata, plasirao i na Svetsku olimpijadu u pisanju istraživačkih radova iz društvenih nauka koja se krajem avgusta održava na Baliju. Jakov je izabrao geografiju, a stručni žiri sastavljen od profesora Geografskog fakulteta u Beogradu je njegov rad ocenio kao najbolji.
STROGA SELEKCIJA
PREMA rečima Nikole Srzentića, direktora Regionalnog centra za talente “Nikola Tesla”, škole svakog septembra predlažu učenike od sedmog razreda osnovne škole za proces “identifikacije”. Tim psihologa Centra priprema testove prema uzrastu, a testiraju se najmanje četiri vrste inteligencije. To je prvi stepenik koji treba preskočiti. Od oko 1.500 prijavljenih, ostaju samo najbolji. Prolaznost na testovima je oko 40 odsto.
– Njihove ideje su fantastične. Oni su budućnost. Treba da ih podržimo da ostvare nešto – kaže Srzentić. – Imamo najbolju decu, treba im samo dati šansu da kažu šta hoće.
– Interesuje me društvena geografija, pa je tema mog rada “Marginalizacija Roma u društvu” – priča Jakov. – Trebalo mi je zaista dosta vremena da sve sklopim i prevedem na engleski. Posebno sam morao voditi računa o izvorima koje koristim, jer ima i onih gde podaci nisu tačni. Išao sam u osnovnu školu koju pohađa najviše romske dece, razgovarao sa njima, radio anketu kako deca u školi prihvataju Rome, kako se profesori odnose prema njima i njihovim pravima, napravio blog sa njihovim pismom. Imam malo tremu, jer ću rad predstavljati na engleskom jeziku.
Iako postižu sjajne uspehe u školi i na takmičenjima, za Jakova i Petra učenje nije sve. Oni se druže, treniraju, izlaze… Otkrivaju nam da je najvažnija dobra organizacija i da se voli ono što se radi.