Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je glumac Radivoje Bukvić, koji je govorio o svom rediteljskom kratkom filmu “Još jedan dan”. Bukvić je rekao da film nadahnut poslednjim nedeljama i mesecima života njegove bake otvara 11. jula Somborski filmski festival.
“Proveo sam par dana sa njom u tom periodu i video sam da radi neke pokrete koji su toliko autentični i univerzalni da bi ih razumeli i Eskimi”, naveo je Bukvić.
Nekoliko godina kasnije, Bukviću se javilo nadahnuće za scenario i vrlo brzo je napisao nekoliko scena na temu samoće i šta radimo u poslednjim danima života.
“To je film u boji sa zvukom, ali mogao je da prođe i bez zvuka. Postoji malo zvuka, ali ne toliko”, napomenuo je Bukvić.
Prema njegovim rečima, dosta dugo se uzdržavao od sopstvenih ideja zarad mišljenja producenata i reditelja sa kojima je radio kao glumac. “Često mi se dešavalo da vidim neke situacije u sceni gde scenaristički mora nešto da se uradi da bi se popravilo. To me kao glumca često dovodilo do situacije frustriranosti”, priznao je Bukvić.
Film “Još jedan dan” je prvi put da Bukvića niko nije sputavao, nego mu je bilo zanimljivo da u 15 minuta stavi jedan lik u jedan prostor. “Kako naslikati njegov život, a da bude dinamičan, to je bio glavni rediteljski zadatak. Igrao sam se sa napetostima koje čine ovaj život, a uglavnom su neme”, naveo je reditelj.
Prema njegovim rečima, najveća uzbuđenja duše su nema, pogotovu u starosti i kad nemamo sa kim to da podelimo. Prikazujući određenu dramatičnu situaciju u filmu, Bukvić je “našao neke titraje radosti koji su ulepšali život lika”.
Bukvić je ocenio da će gledaoce povezati sa filmom to što “svi imamo bake i stuacije u kojima život nije baš fantastičan”.
“Glavna poruka koju bih voleo da pošaljem je radost života, u inat svemu i bez obzira na sve”, zaključio je Bukvić.