Čajetina – U doba kad su se smenjivale srpske dinastije, a kiridžije sa Zlatibora pešačile do gradova da prodaju luč i katran, kad je u ovim brdima (tada bez struje) tek poneko znao da čita i piše, varošica Čajetina je imala svoju čitaonicu. Osnovana je ovde 1904. godine da bi „nabavkom knjiga, novina, političkih, ekonomskih i književnih spisa unela šira znanja među Zlatiborce”. Ovih dana, nakon 120 godina, čajetinska biblioteka je stub zlatiborske kulture i izuzetan hram knjige, za ponos najrazvijenijoj opštini ovog dela Srbije.
Tako duga tradicija ovde je u poslednjoj sedmici juna obeležena biranim programima. Proslava velike godišnjice otvorena je besedom akademika Mira Vuksanovića u ponedeljak, nastavljena u utorak i sredu promocijama dve knjige: „Biografski leksikon Zlatibora” autora Milisava Đenića (govorili Petar Arbutina i Ilija Misailović) i „Oteto vreme” prof. dr Petra Đukića, muzički obojena koncertom džez trija „Praskozorje” u četvrtak, pa zaključena na Vidovdan otvaranjem izložbe „Dimitrije Tucović – radnički vitez” autorke Snežane Đenić, direktorke čajetinske biblioteke.
O kulturnoj misiji te ustanove za „Politiku”, vršnjakinju biblioteke „Ljubiša R. Đenić” iz Čajetine, govorila je direktorka Snežana Đenić. Podsetivši najpre da je „Zlatiborska čitaonica” od 1904. bila smeštena u maloj sali „Jocine kafane” u Čajetini, čiji je vlasnik bio praunuk rujanskog serdara Jovana Mićića, osnivača ove varošice. Prvi poznati poklon primljen je od prote Radosava Simića i tih 250 knjiga, uz druge nepoznatih darodavaca, bile su jezgro ove biblioteke. Tokom ratova ustanova nije radila, da bi krenula napred kada ju je 1949. stručno uredio Ljubiša Đenić, odredivši koncepciju rada prisutnu narednih decenija. On, pored redovnog posla u biblioteci, prikuplja predmete iz bogate kulturnoistorijske baštine zlatiborske regije za muzejsku zbirku, formiranu 1950. godine.
U ovo doba čajetinska biblioteka poseduje fond od oko 60. 000 knjiga, kao i vrednu zbirku stare i retke knjige. Organizuje mnoštvo kulturnih programa i manifestacija, ima bogatu i ozbiljnu izdavačku delatnost (objavljuje monografije, knjige iz istorije, kulture, turizma, beletristike, najpre zavičajnih pisaca), doprinosi razvoju kulturnog turizma i zlatiborske ponude (od pre pet godina radi ogranak ove biblioteke na Zlatiboru). Smeštena je u jednu od najlepših i najstarijih zgrada u Čajetini, podignutu 1910. godine, pa pre četvrt veka kvalitetno obnovljenu ulaganjima Ministarstva za kulturu.
– Duga istorija ove izuzetne kulturne institucije, sa svim usudima, srećnim ishodima i preživljenim iskustvima sazdana je od najplemenitijih pobuda, najviše svesti i savesti. U tom dugom trajanju bila je i ostala temeljni oslonac prosvećivanja i širenja opšte kulture u zlatiborskom kraju. Doprinosi kulturnom turizmu, čiji je cilj saznanje o istoriji, načinu života i duhovnoj kulturi određene regije. Zato u tom smislu posebnu ulogu imaju institucije kulture: muzeji, biblioteke, galerije, arhivi koje svojim programima doprinose izgradnji kulturnog identiteta i tako koriste turizmu – rekla nam je Snežana Đenić.