Ne krijem ništa kada je pop opereta „Operotikon” u pitanju. Ja sam transparentna u svakom svom javnom nastupu. Neverovatno je da 2024. godine još nismo umetnički dorasli kulturnoj metropoli u kojoj nema tabua. Sredina se i dalje skandalizuje naslovom ili temom, a u svojim skrivenim željama surfuju po mrežama i četuju sa nepoznatima ne bi li se ogrebali za malo erotike, u smislu: to je u redu zato što to ne zna niko, konstatuje za „Politiku” glumica Dušanka Stojanović Glid autorka pop opere „Operotikon” koja će premijerno biti izvedena sutra uveče na sceni „Petar Kralj” Ateljea 212, u okviru 32. Belefa. Autorka libreta je Sara Radojković, kompozitor Dragan Latinčić. Dizajn zvuka potpisao je Matija Anđelković, dok je asistent Luka Jovanov. Članovi hora su Đina Radić, Jana Rančić, Aleksandar Stoimenovski i Matija Milošević.
– Potpuno je u redu da na televiziji, u rijaliti programima gledaju seks uživo zato što im je to omogućila nacionalna frekvencija. Neću se vraćati u vremena kada je na najprestižnijem festivalu Bitefu bilo moguće pogledati remek-dela koja nisu skrivala ni temu, ni ideju, ni telesnost. Pomenuću predstavu „Olimp” Jana Fabra koja je 24 sata, koliko je trajala, pomerila percepciju i iracionalno uticala na gledaoca da promeni političku svest posle onoliko krvavih scena stavljenih u stari svet antike, ali i arhetipski model želje za vlašću čije je svrgnjavanje uvek samo i jedino krvavo. E, sad da li je to opasno? Zato je Belef festival koji i dalje nosi taj duh i senzibilitet i daje priliku mnogima da realizuju svoje ideje prvi put. Za mnoge je Belef debitantski festival. Već treći put učestvujem. Godine 2008. bila sam pisac libreta za rep operu „Zemlja sreće”, a pre dve godine imala premijeru dela „Gospođa Ajnštajn” – kaže Dušanka Stojanović Glid i konstatuje:
– Eto, muzički naslovi su očigledno neka oluja u meni u ovim vremenima.
„Operotikon”, pop opereta je eksperimentalna muzička forma koja, kako kaže Sara Radojković, ima za cilj potpuno oslobađanje od svakog vida stege i srama i glavna vodilja joj je bezobrazna razigranost. Kako u svojoj formi, tako i po svom sadržaju, cilj ovog performansa nije da provocira već da oslobodi i dovede slušaoce do muzičko-umetničke ekstaze. Intenzivna u svojoj kratkoj, ali nabijenoj i nepredvidivoj formi ona se najmanje oslanja na ono što vidimo, dok je doživljaj prvenstveno u „uhu gledaoca“. Forma bez ijednog pravila, muzičko-erotska terapija bazirana na tradiciji erotske poezije, savremenog zvuka i živog glasa, nakon koje će novi vid energije i smelosti protrčati njihovim telima i nervnim sistemom.
– Poezija je jedan od najtežih književnih žanrova, a tek erotska, ona je kao neka tajna koja se skriva. Naprosto veliki pisci su pisali erotske poeziju, a Danilo Kiš je u svojoj antologiji „Bordel muza” sakupio remek-dela tog žanra. To je bila samo inspiracije Sari Radojković da napiše autorski libreto na temu tog književnog žanra. Mogla bih mnogo toga da kažem kad je reč o tome do koje mere je trivijalna dnevnopolitička pornografija zamenila sve druge žanrove. Pornografija je način mišljenja u svim strukturama. To je kao brza gradnja, brza hrana. Kao brzo izgubljeni novac u kockarnicama ili brzo dobijeni u sportskim kladionicama, kao brza promena vlasnika lokala restorana, odnosno brza pruga i voz bez kočnica… Kao skupa i brza pozorišna produkcija sa besmislenim sadržajem. To vam je kao pip šou. Smete da gledate, ne smete da pipate. Pornografija nema vremena, jer sve joj treba brzo i odmah. Takva je i politika. Za erotiku su potrebni vreme i lepota, iako deluje brutalno zato što je iskrena i istovremeno nežna zato što je konkretna. E, takva je demokratija. Mislim pre svega na odnose u roditeljskim, partnerskim i stvaralačkim relacijama u kojima možeš otvoreno da razgovaraš o svemu.
Operetu „Operotikon” prati psihodelični, elektrozvuk kompozitora Dragana Latinčića. O tome kako je birala ekipu saradnika i šta joj je bilo posebno zanimljivo u radu na ovom projektu, naša sagovornica kaže:
– Pop je nešto popularno, a opereta nešto laganije od opere A pop opereta je kao neki novi žanr, bar nisam za to čula. Moja predivna autorska ekipa izabrana je kroz tri sita i rešeta. Mnogi nisu mogli ili hteli da učestvuju, imali su preča posla ili im je bilo malo novca. Bilo je mnogo razloga što su u mojoj ekipi kompozitor Dragan Latinčić i pisac libreta Sara Radojković, skupili su oko mene posle zime, kao oko bašte koja treba da procveta na leto. Eto ovo traje tri godišnja doba, a Ministarstvo kulture se još nije probudilo ni oglasilo. Da Gordana Goncić nije imala intuiciju da je to dobro za festival možda ovog projekta i ne bi bilo. Dar mojih saradnika, senzibilitet, obrazovanje i hrabrost su doveli do toga da erotsku poeziju horski peva hor na Latinčićev progresivno psihodelični elektro-pop.
Naša sagovornica dodaje da su jedva formirali hor jer, kako kaže, i mladi ljudi imaju puno predrasuda:
– Oni su slika i prilika novog konzervativizma i sveopšte zatucanosti. Ovaj muzički žanr odgovara dijagnozi društva… Jedino što ga čini progresivnijim od društva jeste to što je duhovit i neposredan, jer u stvarnosti je sve mnogo dosadnije, sumornije i napornije
Da bi se došlo do cilja i izdržalo, da sve ne pukne, treba i dalje mnogo entuzijazma, poverenja, poštovanja koje je zaradila od saradnika mnogo više nego što su svi zajedno zaradili novca. Ali, kaže, veruje da će egzistencija u budućnosti „Operotikona” biti realizovana u muzičkim dvoranama u celom regionu.