POTREBNO je definisati šta se podrazumeva pod terminima „Mlada Bosna“ i „mladobosanci“.
Ivo Andrić je bio jedan od osnivača Srpsko-hrvatske napredne organizacije, Foto “Vikipedija”
Milorad Ekmečić piše da je izraz Mlada Bosna prvi put upotrebio Petar Kočić 1907. godine. Međutim, termin tada nije imao značenje koje mu se danas pripisuje – on se tada nije odnosio na konkretnu revolucionarnu organizaciju. Mladu Bosnu ne čine samo Gavrilo Princip i ostali bosanskohercegovački omladinci koji su učestvovali u Sarajevskom atentatu. Mlada Bosna nikada nije bila formalna organizacija. Ona nikada nije imala svoje osnivanje, kao što je imalo društvo Matica u Mostaru koje je osnovao Dimitrije Mitrinović ili kao što je krajem 1911. godine u Sarajevu osnovana Srpsko-hrvatska napredna organizacija, čiji su članovi bili Ivo Andrić, Borivoje Jevtić, Miloš Pjanić i Gavrilo Princip. Mladu Bosnu je moguće uporediti sa italijanskim karbonarima. Ni jedna ni druga tajna organizacija nisu imale strogu hijerarhijsku strukturu. Pod utiskom sadržaja izvorne građe u ovom fljtonu će se često pojavljivati termini „omladina“, „nov naraštaj“, što na prvi pogled deluje nedovoljno precizno, ali možda upravo ti termini najbolje oslikavaju kako su Gavrilo Princip i drugovi sebe videli.
Tokom istraživanja otkrio sam dva teksta napisana pre atentata pod nazivom Mlada Bosna.
Borivoje Jevtić, u tekstu koji je objavljen u Bosanskoj vili u decembru 1913. godine, pod Mladom Bosnom podrazumeva nešto između književne grupe i čitave generacije. Jevtić piše „Dr Vladimir Ćorović, jedan od njenih urednika (Bosanske vile) , sam kritičar, okupljao je Mladu Bosnu oko sebe sa naročitom pažnjom, nastojeći da vaspita njen ukus i podigne njen književni smisao“. U ovom tekstu Jevtić Mladu Bosnu poredi sa Mladom Belgijom, književnim pokretom. Jevtić je govorio o omladini koja tek treba da dokaže svoje vrednosti. Mlada Bosna je čitava generacija: „Mlada Bosna će biti jedna generacija manje vrednosti; o tome se ne može sumnjati; ali će ona, da se figurativno izrazimo, biti jedan vrlo potreban kamen pri građenju jedne velike kulturne jugoslovenske zgrade“.
KAO o piscima Mlade Bosne Jevtić govori o Vladimiru Gaćinoviću, Dimitriju Mitrinoviću, Jovi Varagiću, Peri Slijepčeviću, Milošu Vidakoviću i Dragutinu Mrasu. Ovi književnici su istovremeno bili i revolucionari. U vreme žestoke cenzure, nezadovoljni podanici carskog i kraljevskog visočanstva možda su se i prirodno okretali književnim listovima. Ali kako ćemo kasnije videti, u mladobosanskoj književnosti je bilo politike kao u najžešćim političkim tekstovima Petra Kočića. Tek nakon Velikog rata, usled značaja Sarajevskog atentata, književnost postepeno gurnuta u drugi plan, pa je i sam Borivoje Jevtić nakon rata napisao: „nacionalistička omladina u Bosni, ona koja je bolje poznata pod nazivom Mlada Bosna“. Drugi tekst pod nazivom Mlada Bosna pre Sarajevskog atentata napisao je Vladimir Gaćinović. I ovaj tekst definiše Mladu Bosnu više kao zasebnu generaciju i posebnu duhovnu klimu nego kao organizaciju.
„Nova kultura sa novim životom ušla u naše oblasti, zamutila i srušila staro, noseći moderno (…) u poslednjem momentu kod nas je nastalo malo duhovno kolebanje, vreme je unelo novih struja, stvorilo mešanja i odstupanja od starog. Tamne siluete novih tipova lebde pred očima. Život se grana, misli se prečišćuju, kultura na parče ulazi u našu zemlju (…) Negde u naše dubine splazava ona patrijarhalna duša (…) jedva primetno i maglovito kod nas se stvara novi svet pod utiscima evropske kulture. Ali sve je neizvesno, nestalno, ceo pokret vrlo mlad bez jaka korena. Treba ga udubiti, da ti mu krv, obojiti ga energijom. Velika dela staju velikih muka. Kulturno penjanje kod nas, koje je otpočelo, treba nastaviti energijom koja leži neksploatisana u nama samima. Naša zemlja puna je mrtvih i neprobuđenih snaga koje treba uneti u život. Mladi bosanski pokret za obnovu svoje zemlje mora se temeljiti na dubokoj ogromnoj ljubavi prema narodu i velikoj tvoračkoj veri u samoga sebe. Nikakva sila ne sme tu ljubav ugasiti i nikakva nevolja tu veru poljuljati“.
RATKO Parežanin sa pravom piše u svojim sećanjima da kao organizacija Mlada Bosna nikada nije postojala, pritom tvrdeći da su docnije književnici i publicisti, koji su pripadali omladinskom naraštaju, dali taj naziv i da se on zadržao. Činjenica da Mlada Bosna nikada nije bila formalna organizacija ne znači i da možemo reći da nije postojao konkretan program koga se omladina pridržavala, program koji je povezivao brojne heterogene omladinske kružoke i davao im dozu homogenosti. U proleće 1912. godine u Beogradu, u vreme posete velike grupe studenata Zagrebačkog univerziteta, Dimitrije Mitrinović, čini se uz konsultovanje Jovana Skerlića , objavio je program pod nazivom „Prva redakcija Opšteg programa za omladinski klub Narodno ujedinjenje“. Ovaj program koji je od izuzetnog značaja, pokazuje svu kompleksnost pristupa Mladoj Bosni. Hercegovac Dimitrije Mitrinović, student Zagrebačkog univerziteta, uz pomoć beogradskog profesora u prestonici Kraljevine Srbije objavljuje program koji potom u Austro-Ugarskoj objavljuje dalmatinac Oskar Tartalja u Splitu.
Iako sam klub Narodno ujedinjenje nikada nije osnovan, ovaj program prihvatile su brojne omladinske grupe. Srpsko–hrvatska napredna organizacija u Sarajevu radila je po ovom programu. U jednom pismu Gavrilo Princip kaže, mi se „pridržavamo revolucionarnog Mitrinovićevog programa“. Program su koristili i dalmatinci Oskar Tartalja i Vladimir Čerina. Program je bio toliko čitan da su uskoro za njega saznale i austrougarske vlasti. Kada je Gavrilo Princip bio saslušavan u Sarajevu početkom 1913. godine, zbog svojih veza sa omladincima protiv kojih je bio pokrenut sudski proces, austrijski činovnici su se raspitivali o „Mitrinovićevom revolucionarnom programu“.
MITRINOVIĆEV program Tartalja je objavio u Splitu u vreme kada je hrvatski student jugoslovenskog opredeljenja Luka Jukić izvršio atentat na bana Hrvatske, Slavka Cuvaja, 8. juna 1912. godine. Pravi je trenutak da se ukaže na jedan važan aspekt o kome istraživači Mlade Bosne moraju voditi računa. Vatreno krštenje Principove i Andrićeve Srpsko–hrvatske napredne organizacije bile su demonstracije 18. februara 1912. godine koje su u Sarajevu protiv vlasti u Hrvatskoj održali sarajevski srednjoškolci. Sedamnaestogodišnji Princip usled tuče sa policijom završio je dan potpuno poderan i modar. Nije moguće posmatrati izolovano omladince iz Bosne i Hercegovine. Dok mladobosanci redovno čitaju zagrebački list Hrvatski đak, tekst Vladimira Gaćinovića Smrt jednog heroja, koji veliča atentatora Bogdana Žerajića, obavezna je lektira za revolucionarnu omladinu u Hrvatskoj. Iako je istraživanje usmereno na omladince iz Bosne i Hercegovine, njihove akcije se mogu razumeti najbolje ukoliko se u obzir uzme kontekst dešavanja na čitavom Slovenskom jugu.
ZAJEDNIČKA ŽELjA UJEDINjE
IAKO termin Mlada Bosna ima istoriju promene sopstvenog značenja, istoričari danas ne bi trebalo da prestanu da ga koriste. Autor ovog feljtona nudi novu definiciju: Mlada Bosna je ime dato labavo povezanim tajnim učeničkim i studentskim organizacijama u Bosni i Hercegovini uoči Prvog svetskog rata. Heterogene grupe i individualci konsolidovani su zajedničkim prezirom prema Austro-Ugarskoj, željom da ujedine Bosnu i Hercegovinu sa Kraljevinom Srbijom ili da stvore državu Južnih Slovena i sličnim intelektualnim uzorima, koji su uključivali teoretičare nacionalizma, demokratije, socijalizma i anarhizma. Iz njenih redova ponikao je Gavrilo Princip.