“Šta se desi u Las Vegasu, ostaje u Las Vegasu!” Ovu krilaticu obično koriste oni koji bi da brzo zaborave ono što im se desilo u ovom tzv. Gradu greha i vrate se svojim porodicama i svakodnevnom životu kao da ništa nije bilo.

Za Srbe i druge Balkance koji ovde žive stvari izgledaju sasvim drugačije…

Za njih je Las Vegas grad u kome grade svoj život i porodice, pa čak i ako rade u nekoj od silnih kazina i hotela zbog kojih je i dobio onaj nadimak sa početka priče, odmah po završenom poslu odlaze svojim domovima, a svetlosti prestonice kocke ostavljaju turistima koji preko cele godine dolaze ovde tražeći zabavu, uzbuđenje i odmor od svakodnevnih obaveza.

Ovo je grad u kome maltene svakog dana možete videti i čuti neke od najvećih umetnika današnjice, uživati u najboljim šou programima, videti najnovije modele automobila, jesti u najboljim restoranima, a ako imate malo sreće na ruketu ili slot mašinama, vratiti se kući bogatiji nego što ste došli.

To se, ipak, retko dešava, što najbolje znaju oni kojima je kockanje postalo porok sa koga se, kažu, teže skida nego sa alkohola, droge ili cigareta.

U tom i takvom gradu živi i mala, ali vredna zajednica Srba, okupljena oko parohije Svetog Simeona i crkve koja je nikla na imanju koje se nalazi nedaleko od samog centra grada. Srbi pravoslavci se ovde okupljaju još od 1979.godine, kada su sagradili kapelu za bogosluženja i salu za ručavanje, da bi pre nekoliko godina počeli izgradnju crkve, za koju s ponosom kažu da je najveća naša crkva u ovom u ovom delu Amerike.

VERNI I VREDNI: Otac Milan Unković služi liturgju na praznik Pedesetice

Na čelu sa ocem Milanom Unkovićem, ova parohija je postala utočište ne samo za Srbe, već i za ostale pravoslavce, poput Etiopljana, Kopta i Amerikanaca koji su prešli u pravoslavnu veru. O tome koliko dobre energije dolazi sa ovog mesta najbolje govori činjenica da priloge za izgradnju hrama daju i ovdašnji Bošnjaci i Hrvati, sa kojima su naši ljudi ovde u dobrim, komsijskim i prijateljskim odnosima.

Sa ocem Milanom i njegovim parohijanima smo razgovarali posle nedeljne liturgije, u kapeli koju su vernici dupke ispunili, iako je nedelja dan kada mnogi od naših ljudi ovde rade, ili su tek pre koji sat završili svoje smene u hotelima i kazinima, gde najveći broj njih zarađuje za život.

NAJLEPŠA I NAJVEĆA NA ZAPADU SAD: Otac MIlan sa parohijanima ispred nove crkve Svetog Simeona

Velika i lepa crkva Svetog Simeona, koja se polako i sigurno privodi kraju, izgrađena je u moravskom stilu, a kada se završi biće naša najveća svetinja na Zapadnoj obali Amerike. Iako ih ovde nema mnogo, naši zemljaci su se dobro organizovali i žrtvovali da bi skupili novac da ona nikne u užarenom pesku pustinje na kojoj se nalazi Las Vegas.

Pogledajte šta je naš urednik Antonije Kovačević zabeležio u EKSKLUZIVNOJ VIDEO REPORTAŽI koju je snimio u Las Vegasu u crkvi Svetog Simeona i družeći se sa Srbima i Balkancima koji žive u najvećoj svetskoj prestonici zabave…

Za više ekskluzivnih intervjua i zanimljivih reportaža iz života srpske i balkanske dijaspore u Americi i širom sveta zapratite naš Youtube kanal Serbian News USA jednim klikom na OVAJ LINK!

Kad nisu u crkvi, Srbi i Balkanci se okupljaju u nekoliko restorana koje drže naši ljudi ovde. Prvi koji smo obišli, po imenu Derbi kafe, nalazi se u neposrednoj blizini hrama Svetog Simeona, a u njemu, na meniju možete naći sve čega ima u beogradskim ili recimo kafanama na Ibarskoj magistrali. A konobara Mikija smo upitali da nam kaže ko su njegovi gosti i kako se živi u ovom gradu…

Idemo dalje kroz noć, a ispred restorana Top Bar nas dočekuje Sejo Kašić, Bošnjak iz Konjica, koji se u Ameriku preselio sada već davne 1988. Dve godine kasnije došao je u Las Vegas, gde je radeći u jednom kazinu, upoznao slavnog jugoslovenskog i hrvatskog fudbalera Davora Šukera, sa kojim je postao nerazdvojan prijatelj i na kraju otvorio i ovaj restoran, u kome su mu gosti imigranti iz svih delova bivse Jugoslavije.

Ostavljamo za nama blještava svetla i neonske reklame, odlazimo iz Las Vegasa ništa grešniji nego što smo bili kada smo u njega dolazili, ali zato bogatiji za jedno iskustvo, za poznanstva i ljude koje smo ovde sreli. Ljude koji cene svoje živote, žive ih najbolje što mogu, i ne kockaju se mnogo sa njima.

AUTOR/VIDEO/FOTO: Antonije Kovačević MONTAŽA: Dejan Stamenković (Dreams Production)