DOKUMENTARNI film “Pedeset sentimentalnih”, scenariste i režisera Miloša Marjanovića, vodi nas kroz plodonosnu i bogatu karijeru kantautora Srđana Marjanovića, koji pola veka trajanja na muzičkoj sceni obeležava i istoimenim audio izdanjem.

МАЛА ИСТОРИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РОКЕНРОЛА: Документарац Педесет сентименталних о пола века каријере Срђана Марјановића, 28. јуна, на РТС 2

Foto Nikola Ristić/RTS

U petak, 28. juna, od 20.00, na RTS 2, kroz video-snimke arhiva RTS, obilje muzike i brojne izjave sagovornika i savremenika, ispratićemo nesvakidašnju, zanimljivu, uzbudljivu – ličnu i profesionalnu priču o legendarnom kantautoru, jednom od najznačajnijih na ovim prostorima. O detinjstvu, mladosti i prvim novobeogradskim igrankama, muzičkim festivalima i jugoslovenskoj rok sceni, u dokumentarnom filmu govore Srđanovi prijatelji, renomirani rok kritičari, novinari i publicisti, kolege muzičari, ali i sam Marjanović.

– Trudili smo se da ne bude previše priče, ali i da ne izostavimo najvažnije događaje. Ovo nije samo film o mom životu. Sarađivao sam sa gotovo svim muzičarima iz one stare velike zemlje, koju još uvek volim. Mnogi ljudi iz tog vremena, koji čine istoriju jugoslovenskog rokenrola su u filmu. Ima puno nota, ali nijedna cela pesma, da ne bismo potrošili previše vremena. Priča je zanimljiva i pred kraj vrlo emotivna. Neki će možda pustiti i suzu, ali takva je to muzika, kao i sam naslov filma – kaže za “TV novosti” Srđan Marjanović.

Kantautorskim radom Marjanović se bavi od daleke 1973. godine, kada je pobedom na Subotičkom festivalu skrenuo pažnju na sebe. Odsvirao je i otpevao veliki broj hitova: “Tražim”, “Moja mala”, “Idi”, “Mi smo jedno drugom govorili vi”, “Nije ti se htelo”, “Ne veruj nikome”, “Bebo ne plači”…

Foto: Zoran Jovanovic

Srđan Marjanović na festivalu “Beogradsko proleće”

Interesantan je podatak da mu je na prvom albumu muzička pratnja bila legendarna JU Grupa. Kao muzičar je godinama “krstario” bivšom Jugoslaviom i Evropom, sa svojim bendom “Puma”, a gostovao je nekoliko puta i u nekadašnjem SSSR-u. Zahvaljujući njemu “Ekatarina Velika”, “Kerber”, “Poslednja igra Leptira” i druge naše grupe objavile su svoje prve albume za RTV Ljubljanu. Za 72 godine života dobio je mnogih nagrada, studirao je i žurnalistiku, radio kao novinar za poznate časopise, te objavio četiri veoma uspešna romana.

– Godine zaista ne brojim. Živim isto kao sa dvadeset, još imam taj adrenalin. Brine me to što više nemam puno vremena, a toliko toga mi se i dalje mota po glavi. Dobro je što ništa ne moram. Sad više ne “štedim”, samo “trošim”. Dosta sam se “suzdržavao”! Sad treba da imam najbolje cipele, najbolji kaput, najbolji auto i gitaru, zato što je u mom peščanom satu verovatno ostalo premalo peska. Želim da mi svaki dan donosi radost – zaključuje Marjanović.