IMA naša Srbija bogatu istoriju, tradiciju, kulturnu baštinu, prelepe krajolike i arhitektonska zdanja od kojih zastaje dah, ali njeno najveće bogatstvo su ljudi.
Foto: Privatna arhiva
Nebrojano puta smo pokazali i dokazali koliku dušu ima naš narod, naročito kada je teško i kad je muka. Primera za to ima mnogo, a ovih dana to su Subotičani koji nisu ostali nemi na nevolju svojih sugrađana Božidara Kolara i njegove izabranice Dragoslave iz Tavankuta, kojima su bolest i nemaština zakucali na vrata kuće koja samo što se ne sruši.
Dirnuti njihovom sudbinom, predvođeni grupom “Naše malo nekome je sve”, sugrađani su skupili novac za privremeni krov nad glavom, a potom im organizovali venčanje o kom su Božidar i Dragoslava, koja uskoro treba da se porodi, mogli da sanjaju.
Nekada, a to nije bilo toliko davno, Božidar i Dragoslava maštali su o kući punoj ljubavi i dece. Nisu nikada, pričaju supružnici, imali u izobilju, ali su živeli pošteno, radno, u ljubavi i slozi.
Ono što bi Božidar svojim vrednim rukama zaradio u nadnici bilo je dovoljno za hranu, da računi uvek budu plaćeni, da nikome ne budu na teretu. Međutim, u januaru mu je dijagnostikovan rak pluća sa metastazama, prima hemioterapije i nije bio u mogućnosti ni da nešto zaradi, a kamoli da popravi trošnu kuću koja svakog časa može da se sruši.
– Kuća je stara i počela je da se urušava zbog obližnjih radova i teretnjaka koji stalno ovuda prolaze. Stručnjaci su procenili da se ne isplati popravljati, ali mi nemamo kud. Komšije, dobri ljudi su nas zvali da se sklonimo kod njih, ali nismo želeli nikome da budemo na teretu – priča nam Božidar. – Svakog četvrtka idem na terapije u bolnicu i nisam sposoban da radim. Radio sam ceo život, ali pet meseci već nisam u mogućnosti da zaradim novac. Preživljavamo zahvaljujući pomoći dobrih ljudi. Od kada sam se razboleo stalno brinem šta ćemo i kako ćemo, a ne mogu ništa da promenim. To me jako muči. Onda mi bude još gore. Treba da idem i na ultrazvuk, ženi trebaju lekovi, neke plaćamo, a nemamo od čega. Očekujemo dete krajem juna, početkom jula i jako sam bio zabrinut gde ćemo ga dovesti, gde će i kako živeti, nije bilo bezbedno ni za nas a kamoli za bebu.
Ruku su im ispružile i komšije i prijatelji, kao i grupa “Naše malo nekome je sve” čija članica Dana Radomirović je pokrenula akciju da se nabavi stambeni kontejner. Uz pomoć Subotičana skupljeno je pet hiljada evra koliko je koštao kontejner, a mnogi su i zasukali rukave da se on postavi.
Nada za bolje sutra
TEŠKO je da zamislimo kako se oseća čovek koji je bolestan, kome se krov ruši, da ne zna gde će zanoćiti, na sve to odlazi na lečenje i strepi da mu se žena ne porodi pre vremena – kaže nam Dana Radomirović iz grupe “Naše malo nekome je sve”. – Sada je sve to iza njih. A pred njima nada za bolje sutra.
– Uz pomoć dobrih ljudi vrlo brzo, od petka do srede, sakupili smo novac za stambeni kontejner, koji je za samo nekoliko dana postao njihov novi krov nad glavom. Ekipe su već bile na terenu, postavljao se temelj, opremalo dvorište, a ko god je mogao donirao je klimu, komad nameštaja, peć, šporet… Tako su Kolarevi dobili novi dom – kaže Dana, zahavaljujući se od srca svim sugrađanima.
Ali, to nije sve. Tek što su koju noć prespavali mirno i bez straha da će se nešto obrušiti na njih, usledilo je novo iznenađenje. Prijatelji, opet uz pomoć dobrih ljudi, organizovali su im venčanje. Neko je donirao meso, neko roštilj, kiflice, neko uplatio novac za piće, neko napravio tortu za mladence… Mlada sa stomakom do zuba blistala je u prelepoj venčanici i sa bidermajerom. Njihovi snovi postali su java.
– U svatove su došli ljudi koji su bili u akciji, komšije, prijatelji… Oni su stvarno divni i dragi ljudi i za sve vreme akcije, niko nije imao ni jednu ružnu reč da kaže za njih, već samo reči hvale – dalje će Dana, koja je bila jedna od kuma na venčanju. – Plakala sam od sreće. Taj sjaj u njihovim očima ne mogu da vam opišem, možda ni fotografije ne mogu da pokažu. Mi ih nećemo napustiti, za bebu je već sve spremno a pomagaćemo i dalje.