MATEMATIKU sam zavoleo odmalena. Kad mi je dosadno uvek uzmem nešto da brojim, računam. Sam sam polako shvatio i volim da otkrivam tajne brojeva, da tragam za tajnama matematike. Sada me pitaju kako uspem da izračunam neke brojeve, ali ne okrugle desetice nego desetice sa jedinicama. Pa, prvo sklonim jedinice, saberem okrugle desetice, pa posle dodam jedinice i dobijem tačan broj.
Foto: D. Z.
Ovako za “Novosti” govori sedmogodišnji Nemanja Jovanović, iz Batusa kod Kosova Polja, gde pohađa OŠ “Aca Marović”, dečačić koji je osvojio prvo mesto u pisanom testu na Međunarodnoj olimpijadu u mentalnoj aritmetici održanoj nedavno u Beogradu. I dok ističe da nije verovao u pobedu, ovaj tata-mata za matematiku ipak dodaje da je srećan jer mu je kao prvaku dodeljen i zlatni pehar. Mada odmah dodaje da se priprema za takmičenje u istoj disciplini, koje će se održati sledeće godine u Nemačkoj, ovaj mališan kao i svi njegovi vršnjaci jedva čeka da izađe van i da sa drugarima juri loptu. Zato i ne shvatismo njegov u brzini dat odgovor na pitanje koliko dnevno vežba matematiku, ali na ovo pitanje odgovorila nam je njegova majka Jelena (35), profesor matematike u prištinskoj gimnaziji izmeštenoj u Laplje Selo.
– Nemanja je kao mali počeo da se interesuje za brojeve. Vrlo rano je naučio da broji i potom je stalno nešto brojao. Samo ga čujem: “Jedan, dva, tri, četiri…”, a potom je polako počinjao da računa. U početku je to bilo do 10. Na prstiće je računao i uvek bi dolazio do odgovora. Na drugu deseticu i potom i veće brojeve prešao je kada je imao otprilike pet i po godina, dok još nije krenuo u predškolsko – priča ponosno Nemanjina majka.
Foto: D. Z.
Iako veruje da je tu ljubav prema brojevima i matematici možda nasledio i od nje, Jelena kaže da su sinu oduvek kupovali bezbroj knjižica sa mozgalicama…
– On ih je uvek voleo. Bilo je nekih matematičkih zadataka u kojima je trebalo da izbroji i shvati šta je duže, a šta kraće. I njemu je to bilo toliko interesantno i verovatno ga je kasnije “vuklo” da i sam sebe ispituje, jednostavno da vidi dokle može da ide – dodaje majka i kroz smeh priča da se njen sin hvali da računa brže od nje, profesora matematike.
Osim što je savladao tehniku brzog računanja, kako nam kaže, Nemanja i ono što je njemu jasno ume drugima da objasni i prenese im znanje. Zbog toga ga, veli, i učiteljice hvale jer osim što uvek ima dobru koncentraciju, ovaj mali genije razmišlja logički, što je sposobnost koju prosvetni radnici kod đaka uvek primete.
Po japanskom
OSIM redovne nastave, maleni Nemanja sa još 39 drugara pohađa i školu “Malac genijalac” u Gračanici, jedinu školu u Evropi koja radi po autentičnom japanskom programu mentalne aritmetike.
– Rezultati rada po ovom programu su bolji uspeh dece u školi, analitičko i logičko razmišljanje, bolja koncentracija, pažnja, razvijanje memorije i liderskih veština – objašnjava Milica Popović, koordinatorka škole. – Svi vole da uče i da se takmiče. Polaznici poslednje tri godine odlaze na olimpijadu iz mentalnog računanja, a ovo je treća godina da osvajaju neku od nagrada, zbog čega smo veoma ponosni na njih.