Ujedinjene nacije nisu čuvar čovečanstva, već mehanizam preko kog velike sile ponižavaju male narode. I zbog toga ih treba ukinuti. Ogoljena sila koja nije upakovana u oblandu svečovečanske brige je poštenija. Od očiglednog nasilja jačeg možda nema odbrane, ali je svima jasno ko je žrtva, a ko nasilnik.
Teza koju iznosim nije nova. Još pre 101 godine, 1923, četiri godine nakon što je 1919. formirana Liga naroda, istu tvrdnju, ali iz drugih razloga, izneo je Herbert Dž. Vels, britanski novinar, istoričar i sociolog. Velsu je smetalo što je malim narodima uopšte data mogućnost da o važnim pitanjima mogu ravnopravno da razgovaraju sa Britancima, Amerikancima, Francuzima.
– Liga je krivo oblikovana na takav način da se nikad ne možemo nadati da će postati uspravna i jaka. Ljudi koji su smislili Ligu smatrali su prihvatljivim da bilo koja mala gomilica ljudskih bića, koliko god bila mala, nepismena i nevažna, može biti član, samo pod uslovom da je sama sebi zakon, i da naokolo maše svojom zastavom i insistira na mrzovoljnoj nezavisnosti – pisao je Vels.
On izričito tvrdi da nema ničeg pogrešnijeg nego da se demokratsko pravilo – jedan čovek jedan glas – prenese na nacionalne države, i svakoj od njih da pravo odlučivanja u „prekrasnom kongresu čovečanstva”.
– Nema nikakve potrebe temeljiti ono što je čovečanstvu potrebno na lažnom parlamentu mnoštva suverenih država, velikih i malih, civilizovanih i divljih – ističe Vels.
Kao rešenje predložio je da se Liga naroda raspusti i osnuje nova organizacija u kojoj bi pravo glasa imale samo najmoćnije države i narodi.
– Sjedinjene Države, Velika Britanija, Holandija, skandinavske zemlje, Španija i Portugalija, činile bi uticajan klub civilizovanih naroda, koji bi udružio svoje spoljne politike, i ceo svet bi bio na njihovoj listi čekanja – kaže Vels i dodaje: – Ono što civilizaciji treba su otvorene, efikasne i autoritativne kontrole određenih univerzalnih interesa. Kontrole koje predstavljaju veliku masu civilizovanih ljudi i njihove zajedničke svetske interese. Za sve praktične svrhe bilo bi bolje pustiti Liberiju, Haiti i slične da odu. Ni u jednom od njih nema toliko obrazovanih ljudi za ideje svetske politike, kao i bilo kom udaljenom predgrađu Amsterdama. To je slepa ulica za sve dobre namere. To je smetlište za sve slabosti evropskog liberalizma. Prošlost Lige je vredna prezira, a što je kraća budućnost njenog sadašnjeg ustrojstva, to bolje za čovečanstvo – pisao je uticajni Britanac.
Takođe je smatrao da bi SAD mnogo lakše same, bez Lige, koja je samo smetnja, mogle uspostaviti Međunarodni sud pravde, sa odgovarajućim sankcijama. Kako proročanski. Međunarodni sud pravde u Hagu, samo je formalno osnovao Savet bezbednosti. Nije nikakva tajna da je osnovan na inicijativu SAD.
Ne može da se ustanovi je li Vels saopštavao vlastite misli, ili je kao uticajan pojedinac odabran da saopšti stavove svoje zemlje. Čini se da je njegov predlog uvažen kroz osnivanje Ujedinjenih nacija i Haškog tribunala. Od osnivanja UN male nacije su bile samo ukras na reveru velikih sila. One daju legitimitet njihovoj volji i interesima koje ostvaruju kroz Generalnu skupštinu i Savet bezbednosti. Glas malih naroda nema ko da čuje. Naša pravda je kao pad drveta u gori kojem nema ko da posvedoči.
Uši velikih sila zapušene su ilovačom. One pravdu doživljavaju kao iluziju. Kao obmanu. One slede samo imperativ svojih sebičnih interesa. Prava malih naroda su im samo smetnja. Doživljavaju ih kao lutke koje se pokreću na njihov diktat. A kada to ne rade, kad slepo ne slede naloge „kluba uticajnih”, bivaju podvrgnute surovim kaznama. Nekad bombardovanjem. Nekad sankcijama. Ili oboma. Kad se završi otimanje privrede. Njima su važni samo resursi. Prirodni i ljudski. Ali ne kao kreatori, već kao potrošači.
Da nije svega toga, možda bismo i poverovali u njihove pomiriteljske namere kad je u pitanju rezolucija o Srebrenici. Ali istorija nas uči da je ljubav moćnih zasnovana isključivo na količini profita koji mogu da ostvare.
Da parafraziram Kamija, i pored svih mučenja kojima ste nas izlagali, uprkos unakaženim leševima naših ljudi i selima punim siročadi, mi ipak prema vama ne osećamo mržnju. Ali smo, kako bi rekao Jaspers, zapanjeni površnim poistovećivanjem jednog ili više zločinaca sa svima nama. I, takođe, konsternirani smo nastojanjem da generalizujete zločin koji ima lično ime i prezime. Jedan vod, ili jedna četa, bezumnih ne čini narod.
Naš odnos prema svakom ratu i svakom zločinu zasnovan je dubokom ubeđenju da nema saučešća dovoljnog da nadoknadi patnju žrtava. Ležemo i ustajemo s uverenjem da se nijedna nepotrebna smrt nikad i ničim ne može ispraviti. Stidim se ljudi koji su počinili srebrenički zločin. Isto to oseća svaki pošteni Srbin! I niko ne stoji na strani ubica. Nije. I neće.
Ali, vi moćni, vođeni afinitetima gole sile, usvajanjem ove krivotvorene rezolucije želite da stvorite kontekst da su nama čast i saosećanje strani. Varate se, jer nam je deset vekova istorije tokom koje smo služili miru, časti i slobodi, ulilo snagu neizbrisive plemenitosti. Ako iko mrzi rat, mi ga ne podnosimo. Za svoju veličinu mnogo smo patili i žrtvovali se za dobrobiti čovečanstva. Kao što je rekao Kami, pripadam naciji postojanoj i dostojnoj divljenja koja, i pored svih svojih grešaka i slabosti, nikada nije napustila ideju dobra.
Mi smo isti oni Srbi čiju ste zastavu 1918. podizali iznad Bele kuće, Kapitola i drugih institucija. I tada i danas naš jedini interes bio je i ostao pravda.
Osim pravde, na našoj strani je vreme. I istina. Mnogo su pokušavali da nas slome. Turci 500 godina. Austrougarska u Prvom svetskom ratu. Žrtvovali smo 1.250.000 ljudi, celu smo državu izmestili da bi se vratili. Jači. Da bi pomogli Evropi da se izbori za mir i dostojanstvo. U Drugom svetskom ratu stradali smo u konclogorima, od Jasenovca do Aušvica i Treblinke. U Gospiću, Sisku, Jadovnu, Donjoj Gradini, Velikoj Gradiški, Jasenovcu… Ginuli smo u Kragujevcu, na Sutjesci, Zelengori, Kadinjači, Neretvi. U temelje Evrope mira i tolerancije u Prvom i Drugom svetskom ratu ugradili smo više od dva miliona žrtava. Nemačka je u te temelje ugradila više od 50 miliona ljudi koje je likvidirala.
Mi smo i danas isti taj narod. I vi to znate, ali vam to ne znači ništa. Vi svoje dnevnopolitičke ciljeve stavljate ispred istine. Interes ispred pravde.
Vi kažete ljudska prava, a mislite na naše rudnike. Kažete demokratija, a mislite na profit koji od nas možete izvući. Kažete mir, a podstičete mržnju. Kažete pravda, a zapravo ste posvećeni sticanju finansijske koristi na slabljenju naše privredne samostalnosti. Plaćali ste skoro sve stranke i sve vlade punih 12 godina da vam to omoguće. I sad, kad ne ide kako ste zamislili, kad se borimo da profit ostane našoj zemlji i našim građanima, isukali ste mač sile, jedino čemu ste iskreno posvećeni. Uzalud, rekao je jedan izuzetni Srbin Branko Miljković. Bićemo još jači. I još ujedinjeniji. Još posvećeniji pravdi, miru, poštenju i samostalnoj slobodi.
*Novinar i publicista