PO završetku dvodnevnog samita o Ukrajini, u turističkom mestu Bjurgenštok u blizini Lucerna, u Švajcarskoj, koji su pre završetka napustili predstavnici glavnih sponzora Kijeva, SAD i Nemačka, mnogi zapadni mediji kritikovali su organizatore, navodeći da je skup bio obična pričaonica.
Novosti
Konferenciju je jedino pohvalio predsednik Češke Peter Pavel, koji je izjavio da su prevaziđena očekivanja i da je napravljen prvi korak ka miru. To je mnoge nasmejalo, jer Pavel očigledno nije znao da na skup nije došlo čak 68 pozvanih zemalja na čelu sa Kinom.
Možda je on doživeo kao veliki uspeh to što je Zelenski shvatio da će, ako želi mir, morati da sedne za pregovarači sto sa Rusijom i prihvati bar deo Putinovih uslova.
Zelenski je svojevremeno doneo dekret kojim je zabranio svima, pa i sebi, da pregovaraju sa Putinom.
Ko je u petak slušao Putina shvata da tri glavna zahteva Ukrajine nisu realna. Kijev traži da im Rusi vrate Zaporošku atomsku centralu i dozvole slobodnu plovidbu po Azovskom i Sredozemnom moru. U Moskvi su kategorični da Azovsko mora sada pripada Rusiji, a što se tiče povratka zarobljenika po formuli “sve za sve”, Rusi ne pristaju, jer se u njihovim logorima nalaze čak dve brigade ukrajinskih zarobljenih vojnika. Putin je već poručio nema povlačenja sa teritorija koje su glasale na referendumu za pripajanje Rusiji.
Uprkos pritiscima zapadnih diplomata, pogotovo SAD, dokument nije potpisalo 14 zemalja. To nije učinio ni predstavnik Vatikana, kao ni Jermenija koja je zahladnela odnose sa Moskvom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je da Rusija neće pokvariti odnose sa Srbijom, Mađarskom i Turskom zato što su potpisale deklaraciju, “tim pre što su rezultati samita ravni nuli”. Da u Moskvi razumeju pod kakvim su pritiskom bile mnoge zemlje da dođu na samit, potvrđuju reči bivšeg predsednika i premijera Rusije, sada drugog čoveka u Savetu bezebednosti RF Dmitrija Medvedeva. On je rekao da Zapad plaši države koje ne uvode sankcije Rusiji čak i smenom vlasti.
Preporučujemo