CRKVA Svetog velikomučenika kneza Lazara u Šidu otkako su pre više od dve decenije postavljeni temelji, građena je s ljubavlju i posvećenošću. Ostalo je da se oslika hram, ikonostas popuni ikonama, ali se stalo sa radovima jer nema dovoljno sredstava.
Privatna arhiva
– Preostalo je nekoliko ključnih koraka pre nego što hram bude potpuno završen – kaže nam protojerej-stavrofor Đorđe Marić, starešina hrama. – Pre svega, moramo da isplatimo firmu koja je uradila ikonostas i kamene elemente. Sve zavisi od priliva finansijskih sredstava, ali se nadamo da ćemo uz pomoć priloga dobrih ljudi i društveno odgovornih kompanija i to ostvariti. Potrudili smo se da sve bude kvalitetno građeno, da hram traje godinama…, a veliki deo posla je završen.
Sveštenik Đorđe je posvećen vernicima i uvek dostupan za duhovni razgovor i ispovest:
– Uz pomoć molitvi i velike vere u Gospoda građen je ovaj hram u kome razni nevoljnici pronalaze spasenje. Kod mene postoji pravilo da pre ispovesti obavim duhovni razgovor sa ljudima. Dolaze ljudi iz mnogih naših gradova skoro svake nedelje. Osetili su da ova svetinja pomaže i vraćaju se sa zahvalnošću. Ja sam tu da porazgovaram sa njima, da im pružim utehu. Trudimo se da hram odiše radošću i da svako ko dođe pronađe spasenje.
Izgradnja crkve je počela 2004, uz blagoslov episkopa Vasilija. Jedno vreme je stagnirala, a kada je došao otac Đorđe, izgradnja ovog kompleksa kao duhovnog centra je nastavljena.
– Podigli smo velelepni katedralni hram, malu crkvu od drveta, trpezariju, veliku salu, letnjikovac – navodi sveštenik. – Želeli smo da sve bude kvalitetno i lepo i da se ljudi posle svakog bogosluženja počaste kafom i pojedu šta tog dana ima od hrane… da malo više vremena provedu kod ove svetinje.
Pre pet godina u crkvu je doneta hilandarska ikona Majke Božje, koja se naziva “Neoboriva stena”, a veruje se da ju je nosio knez Lazar u litiji u vreme Kosovskog boja. Kad je postao arhimandrit Sveti Sava je ovu ikonu dobio od ruskih monaha na dar.
Duhovno utočište
– U TEŠKIM vremenima važno je da ljudi imaju mesto gde mogu da pronađu mir i duhovno utočište – kazuje sveštenik Marić. – Naša crkva nije samo građevina, već živi organizam koji povezuje ljude, pruža utehu i nadu. Radujemo se svakom novom licu koje kroči u naš hram i nadamo se da ćemo uz božju pomoć uspeti da završimo sve planirane radove. Želimo da naš hram bude otvoren za sve, bez obzira na veru ili poreklo. Zahvalan sam porodici, parohijanima i svima koji su svojim doprinosom pomogli izgradnju ove svetinje. Svaki kamen, svaki detalj našeg hrama nosi pečat ljubavi i zajedništva.
– Imali smo tu čast da nam je hilandarski monah blagoslovom svete Atonske gore doneo čudotvornu ikonu pred kojom se desilo dosta isceljenja – kaže otac Đorđe i dodaje da svakom ko priđe ikoni u Lazarici šidskoj sa iskrenom molitvom, ona molitvu usliši i pomogne.
U crkvi je i čestica moštiju kneza Lazara, koja je 16 godina bila čuvana u Hramu svetog oca Nikolaja.
– Radujem se što mi je Gospod podario i nasledne darove od pokojnog oca koji je takođe bio sveštenik i od strica arhimandrita Gavrila, koji je takođe kao iguman manastira Privina glava, ostavio veliki i poseban pečat svojoj crkvi i svom narodu – rekao je protojerej – stavrofor Đorđe i pozvao narod da svetinju poseti na slavu hrama, na Vidovdan