Za razliku od velikog broja zemalja na svetu, Srbija nema neku veliku silu kao zaštitnicu i oslonac. To je u nekim trenucima u prošlosti bio veliki problem, ali danas predstavlja priliku da baš Srbija zbog svog unikatnog položaja, karaktera i istorije bude most između Zapada i Istoka.
Svet današnjice sve više naginje ka multipolarnosti, odnosno moć se u međunarodnim odnosima sve više razuđuje i iza nas su dani kada su jedna ili dve države dominirale nad ostatkom sveta. Taj put ka multipolarnom svetu je prožet trzavicama i sukobima, i u toku su tektonske promene zbog kojih države poput Srbije moraju da redefinišu svoju ulogu u svetu. Potrebno je razmotriti kakva su i kakva će biti kretanja u globalnoj ekonomiji i pogledati šta sve Srbija ima da ponudi svetu i u kojim oblastima.
Prirodno se ističe sektor e-mobilnosti, sa razgranatim globalnim lancem proizvodnje, na čijem kraju je ključ dekarbonizacije i opstanka planete – električna vozila. Srbija može da se istakne kao zemlja koja ima opipljiv potencijal za uspeh u svakoj karici lanca proizvodnje električnih vozila, od sirovina do samih automobila.
Pitanje kritičkih sirovina je izuzetno bitno jer na njima ne počiva samo tržište električnih vozila, već i tehnologije iza obnovljive energije. U pitanju su sirovine poput kobalta, bakra, aluminijuma, kobalta, litijuma, nikla… Najveći problem je to što u nabavci svake od ovih sirovina dominantnu poziciju ima jedna država, u većini slučajeva je u pitanju Kina. To sa vremenom postaje sve veći problem u očima zapadnih zemalja s obzirom na to da se uloga Kine u međunarodnoj politici značajno razlikuje u odnosu na samo deceniju ranije.
Predviđa se da će globalna potražnja za litijumom, sirovinom ključnom za proizvodnju baterija za električna vozila, do 2030. biti veća 18 puta u odnosu na 2020. godinu, dok će do sredine veka to povećanje iznositi vrtoglavih 90 puta. To se odražava i na investicije – litijum je strateška sirovina koja je doživela najveći rast investicija u iznosu od čak 50 odsto. Grafit je neophodan za komponente obnovljivih izvora energije, a procenjuje se da će potražnja za ovom sirovinom porasti 14 puta do 2020. godine. Investicije u kritičke sirovine će direktno uticati na uspešnost eliminacije ugljen-dioksida iz atmosfere i njihov značaj za očuvanje životne sredine je mnogo veći nego na ekonomskom planu, iako eksploatacija ovih sirovina svakako jeste unosna, na šta ukazuju brojke.
Imajući na umu značaj ovih sirovina za zelenu tranziciju i očuvanje životne sredine, razumljivo je zašto zavisnost od pojedinačnih zemalja predstavlja veliku pretnju. Zemlje širom sveta su uveliko počele da rade na smanjenju rizika u lancu snabdevanja električnih vozila, što kroz regulativu na državnom nivou, što kroz međunarodnu saradnju. Sjedinjene Američke Države su donele kolosalni Inflejšen redakšen akt, koji podrazumeva poreske olakšice u iznosu od 369 milijardi dolara za proizvođače električnih vozila, baterija, hidrogena i solarnih panela, što u kombinaciji sa dizanjem tarifa na kineska električna vozila ima potencijal da izuzetno ojača poziciju SAD.
Nacionalne strategije za kritične sirovine su donele i Kanada i Australija, a Evropska unija je rizik nestabilnosti lanca snabdevanja shvatila posebno ozbiljno, pa je Kritikal rou matirijals akt stupio na snagu prošle nedelje, a prihvaćen je samo osam meseci nakon publikacije, što nije česta pojava u EU. Posebnu pažnju treba obratiti na ovaj dokument jer on može da bude od velikog značaja za Srbiju. EU se izdvaja kao najbolji partner za Srbiju u eksploataciji kritičkih sirovina na prvom mestu zbog najviših ekoloških standarda čija primena treba da bude apsolutni prioritet. Zatim, zbog geografske blizine, razvijene automobilske industrije i jakih veza sa srpskom ekonomijom, EU je logičan izbor za saradnju u razvoju srpske industrije e-mobilnosti. Najzad, ovo partnerstvo bi takođe pozitivno uticalo na proces ulaska Srbije u EU, ali bi i povećalo njen značaj u evropskoj zajednici.
Kritikal rou matirijals akt postavlja tri cilja za evropsku potrošnju kritičnih sirovina: 10 odsto mora da bude proizvod lokalne ekstrakcije, minimum 40 odsto mora biti obrađeno unutar EU, a 25 odsto mora da bude proizvod reciklaže. Često se čuje argument da Evropa želi da autsorsuje eksploataciju kritičnih sirovina da bi zadržala materijalnu korist, a opasnost po životnu sredinu svalila na manje, siromašnije zemlje. Tom argumentu ne ide u prilog činjenica da su Francuska, Nemačka i Italija pokrenule inicijativu da zajedno sa privatnim investitorima ulože oko 2,5 milijardi evra u izgradnju lokalnih rudnika.
Kritične sirovine su od neverovatnog značaja, ali ne treba se fokusirati isključivo na njih, jer prava vrednost u lancu snabdevanja e-mobilnosti leži dalje, u baterijama i automobilima. Srbija ne sme da dozvoli da bude samo izvoznik sirovina, već mora da pruži veliki napor da što više karika ovog lanca snabdevanja postoji u njenim granicama. Tu leži velika prilika za privlačenje stranih direktnih investicija, pogotovo kad se uzme u obzir podatak da su proizvođači automobila širom sveta najavili ulaganja u e-mobilnost u iznosu od skoro 1,2 biliona (1.200 milijardi) dolara. To je izuzetno veliki kolač i u njega spadaju investicije u nove fabrike, tehnologije, baterije i buduću nabavku kritičnih sirovina. Zašto se Srbija ne bi izborila za svoj deo?
Srbija je već pokazala da ima kapacitet za proizvodnju električnih automobila, s obzirom na to da „Fijat” u Kragujevcu proizvodi dva takva modela, a može biti i privlačna destinacija za proizvođače baterija, što pokazuje fabrika koju slovački „Inobat” gradi u Ćupriji. Najveće bogatstvo Srbije su ljudi i u njima leži i najveći potencijal u sektoru e-mobilnosti – talentovani i obrazovani srpski kadrovi imaju potencijal da konkurentnost Srbije podignu na neki viši nivo kroz inovacije za koje imaju kapacitet, ali i da privuku kvalitetne ljude iz inostranstva koji bi u Srbiji istraživali, radili i stvarali nešto novo.
*Politikolog