ČERČILOV alternativni plan desanta na Normandiju 1944. uz pomoć Nemaca, a zatim zajednički anglosaksonsko-germanski pohod na Rusiju u trećem svetskom ratu ostvario se 80 godina kasnije u Normandiji, na obeležavanju godišnjice “Dana D”.
Novosti
Jubilej je pretvoren u ratnohuškački teatar, kome su sa strane nekadašnje antihitlerovske koalicije prisustvovali britanski kraljevski par i premijer, kao i prvi čovek kanadske vlade. Sa strane nekadašnjih Sila osovine i kolaboracionista bili su nemački kacelar, italijanski predsednik i ukrajinski lider sa isteklim mandatom.
Predstavnici Rusa, naroda koji je pretrpeo najveće žrtve u Drugom svetskom ratu i pobedio nemački Rajh, nisu pozvani. Oni su sada neprijatelj zapadne koalicije zamišljene u Čerčilovom planu “Nezamislivo”, u kome piše: “Opšti politički cilj (operacije) je da se Rusima nametne volja Sjedinjenih Država i Britanske imperije… Jedini način da ostvarimo svoj cilj u određenom i dugoročnom smislu jeste pobeda u totalnom ratu.”
Istu poruku nose reči predsednika SAD Džozefa Bajdena izgovorene u Normandiji : “Borba između diktature i slobode je beskrajna… Ukrajinu je napao tiranin… NATO i međunarodna koalicija sa više od 50 država su uz Ukrajinu i nećemo odustati.” On se zahvalio veteranima koji su, na sramotu organizatora, dovedeni kao dekoracija predstave i zahvalio im jer su “ispunili dužnost”, a zatim teatralno upitao “da li ćemo i mi učiniti isto kada kucne čas”.
Čerčil bi bio veoma zadovoljan Bajdenom koga je teško zamisliti i kao trećepozivca, a kamoli kao regruta u trećem svetskom ratu. On je ponizio duh američkih lidera koji su poštovali Ruse, njihove žrtve i ratne napore, komandanta operacije “Overlord” generala Dvajta Ajzenhauera i predsednika SAD Frenklina Ruzvelta. Pobedila je ideja Čerčila, patološkog mrzitelja Rusa i Srba. One koje smatraju da je to nezamislivo, podsetio bih da je i plan “Nezamislivo” smatran teorijom zavere sve dok 1998. sa njega nije skinuta oznaka tajnosti u britanskim arhivima.