PREKRAJANjE istorije dobilo je dosad neviđenu formu, pa se prošlost odslikava u negativu. To znači da je crno belo, a belo crno.
Ivana Stanojević
Šta drugo poručuje američki republikanski senator Lindzi Grem, kad kaže da su “bombe na Hirošimu i Nagasaki bile okej”? Ogradio se od toga Vašington, ali je istina već procurila. Poređenjem sukoba Izraela i palestinske militantne grupe Hamas sa Drugim svetskim ratom, dični Amerikanac, potpisuje takvu reviziju napada na japanske gradove, da se uskoro, sa Zapada, može očekivati ocena da je Adolf Hitler oličenje ljudskih vrlina i heroj četrdesetih godina prošlog veka.
Uostalom, podrškom ukrajinskim neonacistima koji su izvrtanje činjenica izvežbali do savršenstva, SAD su odavno krenule tom stranputicom i pitanje je vremena kad će od vođe Trećeg rajha napraviti filantropa, a od savezničkih snaga koje su mu se suprotstavile, zlog policajca čije je delovanje, avaj, osujetilo sveobuhvatni napredak ljudskog roda.
Da bi pružio podršku Ukrajincima koje predvodi čovek iz šou-biznisa, Vladimir Zelenski, američki državni sekretar Entoni Blinken nije oklevao da se stavi na nivo zabavljača. Tako se, u utorak uveče, pridružio lokalnom kijevskom bendu koji je izveo čuvenu numeru Nila Janga, u čijem se nazivu pominje slobodni svet. Društvene mreže, preplavili su snimci koji pokazuju drugog čoveka SAD kako solira na gitari. Iz kafića u Kijevu stigla je potvrda da je Blinken kod njih i ranije nastupao.
Rastegljivost linije razdvajanja dobra i zla zabrinjava sve više. Nekada čvrsto razgraničenje, danas je labavi kanap koji prelazi s jedne na drugu “teritoriju”, kako odgovara svetskim moćnicima. Manji je problem što svet igra kako globalisti sviraju, a mnogo veći što im note sada piše ludilo. Ranije se pitao i đavo koji im sedi na ramenu, pa je u njihovim potezima bilo racionalnosti. Sada, međutim, SAD i Zapad slušaju taktove koji ih teraju da, zaslepljeni, ignorišu jasne potvrde da i za najmoćnije ludilo ima granica.